Учитељ

Психологија == 325

ПСИХОЛОГИЈА

Радиша М. Стефановић

Психологија народа

При испитивању супериорних процеса свести а у недостатку индивидуалне психологије, Вунт предлаже као успешно средство позив на психологију народа, која је још млада дисциплина и која је већ стекла масу следбеника нарочито у Немачкој. Она такође има своју историју, којој је далеки почетак у генијалној идеји Вика да пронађе стваралачки и информативни дух великих историјских производа уметности, митологије, науке. Гвидо Вила у својој савременој психологији“: износи, да су њени оснивачи Гагагиз и Зтепићај, који су 1859 године покренули „Žeitschrift Ни УоЈкегрзусћојовје ипа Зргасћу ззепсћан“ у коме су писали чланке из психологије народа а и сам Вунт признаје им, да су они иницијатори ове дисциплине и ако су је нешто друкчије схватили од њега. Према Лазарусу психологија нам допушта да се дивимо нормама и богатству облика и фигура, какви се никад не налазе у физичком свету: она је огледало душе у коме сваки може посматрати своју сопствену и универзалну лепоту. То је био непосредан рефлекс хербартијанске психологије којој су Лазарус и Штајнтал били верни следбеници психологије, која је полазила од принципа хармонијске игре рапрезентација. Психологија је од тада постала, према Лазарусу, једна истинска наука, која је почела да истражујеи открива законе свести. На овој бази он је почео једно опште испитивање психолошких факата, који производе велики социјални феномени уметности, обичаја и језика. То је била у главном једна права и истинска философија историје онаква, какву нам је дао Лазарус јер од метафизичке психологије није се могло очекивати испитивање психичких процеса произведених великим историјским манифестацијама људског духа, које би се везивале са једном психологијом стварно основаном на искуству. Међутим Штајнтал је ограничио своја истраживања само на једну манифестацију човечје свести, на науку о језику у вези са пси-

1 Gvido Villa: „La psihologia contemporanea* 1911. r. Torino. Editori Frattelli Bocca. Crp. 167. Учитељ 2