Учитељ

326. Учитељ

хологијом“ И он је био следбеник хербартијанске психологије о којој је дао своје мишљење у једном чланку „О психичкој механици“. | ; Anu напредовање ове дисциплине било је тесно везано са напредовањем индивидуалне психологије и са напредовањем социјалних и историјских дисциплина. Социологија је већ била учинила огромне напретке у Француској и Енглеској трудом Комте-а и Спенсера а нарочито је Спенсер својим радом (1869) на специјалан начин отворио широке хоризонте хисторијским и етнографским итпитивањима у еволуцији религије, обичаја, политичких форми и т. Д. Затим студије Taylora, Lubbocka, Westermarcka, Durckheima, Gumplovicza, припомогле су, да се психологија народа што јаче учврсти и многи социолози почели су јој давати карактер једне психологије садашњих социјалних груписања, једне психологије гомила. Други су пак покушавали да је вежу са историјским дисциплинама чинећи једну главу опште теорије еволуције. Али оно чиме се нарочито одликују присталице ове психологије јесте тенденција, да одрже тесну везу са индивидуалном психологијом а други међутим, присталице Комтеа хоће да је рагреше од такве везе и придруже је биолошким дисциплинама. Главни представник ове последње тенденције је Француз Пигскћејп али прва од ових двеју тенденција по нашем мишљењу стекла је у садашње доба највише при сталица. Најкомплексивнији покушај да конструише једну праву и истинску психологију народа, која ће имати научне претензије, учинио је Вунт у своме делу „Volkerpsyschologie“ y Kora je унео огромни етнографски материјал у толикој мери, да се ово · дело може сматрати као темељ психологије народа. Њиме је Вунт показао, да није био слепи присталица експериментализма у психологији. Вунт, дакле, сматра да је психологији народа задатак, да истражује оне психичке процесе, који стоје на темељу опште еволуције људске заједнице и порекла оних психичких производа, који имају универзалну вредност. Стога она не може да се меша са социологијом, која је или једна философија историје, као што то мисле Комте и Спенсер, или једна : M. Lazarus: „Das Leben der Seele* |. ausg. 1855. Увод.

? H. Steinthal : „Einleitung in die Psychologie und Sprachwissenschatšt“ 2. ацзо. 1881. год. O