Учитељ

356 Учитељ

Мих. М. Станојевић и Јер. М. Павловић Читанка з2 !. раз. Више основне школе. Издање књижаре Рајковића и Ћуковића. Београд. С. 120. цена 6 дин.

*

„Натошевић“, учитељски календар за 1921-22. школ.

годину. Издање учитељ. д. д. „Натошевић“. Н. Сад. цена 5. див:

МУЗИЧНИ ПРЕГЛЕД

Милоје Милојевић. Хорске песме 1. да дечји или хорска збор. Издавач Д. 3. 3. Ј. Д. Београд 1921. (Свршетак)

Али се Милојевић-уметник, свакојако зато што је своје творевине наменио школској омладини, потрудио да одговори и основним педагошким захтевима. Он иде од лакшега ка т=жему, од простијега сложенијем, од певања у један глас певању у два и више гласова, од једноставне хармонвизације развијенијој и т. д. Само и овде, код Милојевићева педагогисања, иггледа да се потврђује старо правило: да уметност не трпи ничије туторство, па ни педагошког Као у свима збиркама = међу Милојевићевим композицијама разликују се јаче и слабије. И кад се његова књига размотри са те стране, видеће се да су му песме све јаче што даље иду, управо да слабијих песама има само међу првим двема-трима, где се композитор, из музичко-педагошких разлога, морао у већој мери органичавати у извођењу својих музичких замисли. Иначе се не зна која је од које лепша. Најуспешније су, по мом схватању оне у којима је имало да се искаже оно осећање велике радости, детињске веселости, на пр. „Санкање“, „Врбица и мама“, „Ветар“ или које описују теже осећање бола, туге, н. пр. „На гробу миле нане“, „Тужна песма“, „Суморни дан“. Код ових сентименталних песама Милојевићевих највише се осећа да су наше. Међу оним првим, веселим песмама само сам две опазио кој= делимично подсећају на неке популарне песме наше. („Срце дечје“, „Врабац и мачка“). Остале су, као што рекох, колико ја умем да ценим, потпуно оригиналне. Али се и на те оригиналне Милојевићеве композиције може применити оно што је некада, у јеку славе Јосифа Маринковића, речено, мислим у