Учитељ

392 Учитељ

се спустити на њихов ниво, подетињити се па успети шта се жели у у васпитању. А по свему што ми до сада знамо, из дечје психологије: с децом се треба опходити збиљски и што озбиљније меже бити, па да се успе. Јер то „детињски“ значи збиљски и сасвим обратно: децу шреба попети на ниво одраслих кад им се нешто говори, Т. ј. сматрати их за одрасле, па тад да вам верују оно шго им причате.

И за ово један пример. Ми смо толико пута покушавали да забављамо децу причама и лакрдијама. Али су деца приметила прво да ми не владамо довољном озбиљношћу, а друго да у тим лакрдијама има много лажи и — не поклањају нам довољну пажњу и не слушају нас. Напротив кад баба и деда дођу и кад их они стану забављати својим причама, она се толико унесу у њих да ви морате да се дивите њиховој пажњи, како слушајући децу и бабу забораве и да трепћу. Зашто је то таког Сасвим природно. Деда и баба много више цене достојанство деце и озбиљније се и опходе с њима, него тата и мама и зато им деца више верују. Отуда и код свију нас много више успомена из причања деде и бабе него тате и маме. То још изазива: нека нарочита љубав дедина и бабина према унучадима, која се у нечему разликује од љубави родитељске. Љу'бав родитељска је више пута екстремна, махнита, да је деци жао таква и досадна, док је дединске блага и божанствена.

И кад све то знамо и имамо на уму, онда се тек можемо запитати;: Па, лепо како треба писати зг децуг

На то питање најбоље могу да нам одговоре деца: пишите за нас оно што је лепо и што ће нас занимати. А шта је лепог Лепо је оно што је разумљиво што изазива осећања буди интерес и репродукцију. Шта је разумљиво и да ли је и за децу разумљиво оно што и за нас, деца ће нам одговорити својом репродукцијох. Ако су разумела и осетила оно што смо им дали, она ће га и репродуктовати. Једна мајка исприча сввјој деци причу „старац и баба беру дрва у шуми“. Одмах су деца направила старца и бабу од снега и натоварили им по једну цепаницу. Деца вична цртању покушавају да то изведу цртежем. Слушајући ратне приче она праве од блата топове и шанчеве и формирају борбу. Тако изводе „прије“ и „гозбе“. Из играчака дечијих најбоље се може видети шта су разумела и примила од онога што су видела, чула и прочитала, а шга нису.

=