Учитељ

Философија 399.

јелном психичком схватању налази и Ничеов „роб“ у почетку његове моралне револуције: „Робовска револуција у моралу почиње с тим, да ресантиман сам постаје стваралачки и вредност рађа: ресантиман таквих бића, којима је сопствена реак-. ција, сопствено делање, ускраћено, они себи надокнађавају штету. имагинарном осветом“. Нађе ли „роб; у таквом болесном стању лекара — ми га именујемо у том случају религиозно —, моралног „спаситеља“ —, који не уме да примора роба да свој „Имагос“ до крајности преда, онда га роб поверава спаситељу, који се тек — како историја света учи — „распиње иди сна„љује“. Или се пак то узбуђено стање само померава. Имагирана освета „роба“ постоји најпре у томе, што он вредност владајућег морала преобраћа: племенито у зло а недостојно у. добро а из сопствене невоље ствара. врлину. Гакође је тај преврат, додуше, психоаналитичарима познат. Али они скупа чине само један прелазни стадијум. Тај се стадијум помера са једном новом „интраверзијом“ роба који је био морално екс-трарертиран. Он сада враћа свој расантиман у назад — про-, тиву себе самога. Тако постаје „савест“. С тим нас Психологија савести уједно одводи на инстинкт, чије нас фундаментално значење за Индивидуалну Психологију, за Психологију народа као и за Психоанализу битно одводи „инстикту свирепости“. „Свирепост као једна од најстаријих и празамишљених основа културе је први пут од мене расветљена“. Глас савести нипошто није „глас Бога у човеку“, већ инстинкт свирепости, који се себи самом обраћа, пошто он не може спољње да се изрази. И Кантов Категорички Императив „заудара на свирепост“. Ниче познаје исто тако добро поларитет излива нагона «еротични нагон у најширем смислу те речи) као и Фрајд. Садизам одговара по Фрајду једној компоненти, која је сама постала, претерана и од главног места померана и постала агресивна · (на супрот компоненти нежности) од сексуалног нагона. При стапању еротичког нагона са личним нагоном (1ећтеђ) "у аутоеротички „Нарцизам“ постаје, најзад, еротички фундирана свирепосш индивидуе против самога себе — Гетеов тип „Неаапот теогштела5“. Ниче гледа у њој прафеномене савести Из тога поларитета еротичког нагона објашњава се на први поглед "чудновати феномен промене расположења, преврат од љубави ту мржњу и обратно. Ниче налази тај феномен духа ресантиМ