Учитељ

Некролог 441

беше ни учитељске сталности у служби, ни сталности у месту, те су учитељи за учешће у овој борби за олакшање свога тешког и мучнога положаја или отпуштани из службе, или прогањани с једнога краја Србије на други, често у сред зиме, а често и по неколико пута преко године! Па ипак та стара учитељска · гарда. никад није ни поклекнула у тој неравној дугој и мучној борби, ни борбу напустила, док је није најзад. успешно завршила, подносећи све жртве, које је та борба захтевала. У тој борби учествовао је свакад у првим редовима и покојни Милутин, па подносио и тешке жртве које је захтевала ова борба, а какве је и колике жртве захтевала та борба види се из овога примера: покојни Милутин и његов друг, такође покојни, учитељски ветерен Љубисав Јовановић, заједно. са писцем ових радова, кажњени су били губитком тромесечнеплате, а уз то и премештени по казни из Крагујевца у удаљена села без права на селидбене трошкове зато што су на учитељској скупштини учествовали у доношењу резолуције противу најзлогласнијега Министра Просвете Андре Ђорђевића, која се резолуција — како је изриком речено било у решењу истога министра о овом кажњавању — сматрала „као акт демонстрације против претпостављене власти“.

Ондашњи власници, правдајући гоњење учитеља, имали су познату фразу, да су „учитељи обесили школу о клин, па терају полштику“, а покојни Милутин је радом својим у школи давао најјаснији доказ да је овакво тврђење клевета, јер је његов школски рад за свих 40 година учитељске службе оцењиван свакад само одличним оценама ! |

Покојни Милутин радио је предано не само у школи, него. и на свима пословима ван шхоле а за школу и учитељство, 2. нарочито као дугогодишњи деловођа окружнога школског одбора округа крагујевачког.

Покојни Милутин био је и један од оснивача и излавача учитељскога листа „Просвете“ у Крагујевцу, који је излазио. пуних десет година, и штитио интересе народне школе и учитељства, и била, као што се зна, покретач за сазивање и одржавање првих општих словенских учитељских конгреса.

Покојни Милутин је не само довољно одужио дуг своји према домовини и према учитељству. Нека му је лака земља. којој је предано служио, а трајан помен код учитељства 32. чије се добро борио и радио! Ј- НОЈ.