Учитељ

444 Учитељ

„Само издање је већ довољна препорука овој књизи, који ми радо бележимо као докуменат једног лепог успеха“.

„Мисао“, 15. септембар 1921..

„Младеновић се одликује критицизмом. Он се не поводи ни зг раширеном хвалом нити за општом повиком на неког педагошког вели– кана, нити га пошто-пото одушевљава свеопште величање неког новог правца. Он трезвено гледа на ствари и о свему има свој самосталне суд. Његова је логика јака као да је ученик самога Херберта. И ако није Хербартовац, он је, у првом одељку своје књиге. Хербатово учењеизложио тако објективно и тако јасно, да би тај део његове књиге згодније могао послужити за увођење у Хербартову науку него познати и популарви Уферов „Буквар за Хербартову педагогику“. ја мало познајем и самих Хербартоваца који су тако марљиво проучили Хербарта. У другом су одељку исто тако објективно, јасно и критички: изложена учења експерименталних психолога и педагога“ итд.

„Мада, као што напред рекох, нисам Младеновићев једномишљеник ,_ ја ипак свакоме кога интересује педагошка наука а на немачком топло препоручујем ову његову књагу, и надам се да ће је или сам он или кс, други превести и на наш језик“.

„Наробна Просвета“, бр. 76 и 77 од б. и 9. окт. НОТЕ

Др. Д. Рајичић, проф. В. Пгд. Школе у Београду..

„Баш данас добих Вашу дивну дисертацију Uber die Grundlage der Етећепезјелте, у којој опширно разлажете старо и врло тешко питање — das емло Радасорасће!...

Види се да наша српска даровита раса увек тежи да реши најтежа питања, па ма то шта стајало.

Чим уграбим мало више времена, осврнућу се на Вашу лепу радњу и засебним приказом онако како то приличи Вашој тези, основном. проблему модерне педагогије.

Из писма Ог. рз!. е! раед. П. Р. Радосављевића., проф. универзитета у Њујорку.