Учитељ

Француска педагогија 371

законе на актуелну праксу у школској соби, на актуелно настављање. Експериментиши у разреду, али тежи да определиш податке који су од психолошког интересовања. Проста духовна стања треба проучавати; памћење, уобразиљу (имагинацију), општи закон памћења, имагинацију треба формулисати и на темељу овога треба да оснива наставни ток у правопису, тубљењу, исгорији.

Ово се лепо илуструје Бинеовом процедуром у његовом детерминисању закона памћења. Он је посматрао одрасле особе, послужио се искуством одраслих онда (књижевника) и експериментисао је са децом, индчвидуално (појединачно посебно) и у разреду (колективно, скупно, еп таззе). Из резултата ових посматрања и опита, Бине изводи закључак о општим законима памћења (Вглеј, Ге5 Таееб тодете з0т 128 Епјапвв, стр. 209-232). Памћење зависи од: 1.) часа учења; 2.) трајања сезоне; 3.) одмора после периоде учења; 4) лекције интересовања и понављања; 5.) начина опетовања (фрагментарно учење или учење у целости); 6.) прогреса од простог сложеном, од лакшег тежем; 7.) мноштва упечатака на различита чула; 8.) ланца побуђених асоцијација; и 9.) супституција васпитног памћења, за сензоричка памћења.

Бинеов прилог сасгоји се у главноме у његовом истицању индивидуализације, бољега просуђавања ђака према њиховим степенима интелигенције (7518 298-261), њиховим општим и специфичким даровима (74, 209 297), и њихових духовним типовима (114. 194-209). Бинеови „[е5!5“ су његови најбољи прилози педагогији „абнормалитета“ и дају изврсно доказ вред-_ ности његове педагогије.

Да завршимо. Велики антагонизам између педологије и експерименталне дидактике је врло очит. Педагози француски траже баш оно што немачки дидактичари избегавају, т.ј. примену психологије на разредну праксу. Према француским педагозима функција опита је да даде податке за определење општих закона духа, према германским дидактичарима задаћа опита је да даде податке за бољу основицу наставног тока. Француски педагог настоји да изнађе универзалнију науку о духу, а германски дидакгичар жуди за научнијим обликом просветно- школске праксе. Специфичка факта о душевној активности сама по себи су од врло малог интересовања по фран-