Учитељ

466 Учитељ

и напредовање културе да има људи, који више раде и постижу него други и да се резултат тога рада може пренети на наредне генерације. Оба момента у тој погодби указују на то да почетке васпитања морамо да замишљамо у исто време кад и почетак културе. Априоритет овога тврђења не бива ни најмање осумњичен чињеницом да најстарија културна историја нема утврђених, јасних докумената за васпитни рад по плану, Једна животна заједница не може се уопште ни замислити без васпитања у најширем смислу те речи. Напротив, заједнички је живот свакако непоходна погодба за васпитни рад. Овај рад. није у почетку ништа друго до тежња за одожањем врсте, а ту тежњу има човек по самој природи; тек доцније, помоћу постављања виших смерова, издиже се исти рад до правога значења речи васпитање.

Овај. напредак био је могућан само на оном ступњу, на коме је извесна култура већ била постигнута. Да би се, с је дне стране, обе врсте продуката културнога рада, материјална и духовна добра, могли пренети на млађе генерације, а, с друге стране, да би се успеси рада могли усавршити и умножити, показало се као потребно да се по плану утиче у оба правца. Тако је постало и питање о правилном начину тога утицања, о науци о васпитању или образовању,: тј. о педагогици, Задатак, да се пронађе најбољи начин за васпитање, занимао је духове још у најранијим периодама светске историје. Ну требало је врло много времена док је „мисаоно посматрање“ вас питања доспело од наивних прописа и мера до систематског излагања и научне обраде тога питања. Разликују се три ступња, које је педагогика у своме развитку морала проћи. Као првн ступањ означава се стање, у коме се не може говорити о вас-

5) Оба израза, васпитање и образовање, имају по нашем мишљењу исто значење. Ми се, дакле, не слажемо с Хербартовом школом, која верује да је нашла битну разлику између оба израза кад тврди дау васпитању лежи „нешто више“, општије, док је образовање, увек нешто што се налави у постајању, току, што је релативно, спољње“ (Кет, Раdagogik in systematischer Darstellung, I, Langensalza 1911, crp. 91.) Ha ie васпитни идеал ван времена апсолутне природе (н. н. и., стр. 92), не можемо ми да одобримо, бар не у облику, у ком Хербартовци то чине Може се говорити о једној отиштој тежњи ка савршеном животу, али су васпитни идеали притом различити према различитом схватању савршенога живота. i