Учитељ

Толстој као педагог 535»

3. Означи згодна места за изражавања.

4. Прегледај рад да би се избегла понављања.

5. Пиши а ђацима подај да згодену мисли и представе (слике). |

6. Онда им дозволи да виде шта је написано.

7. Напослетку деца сама пишу.

"Веран својој Русовљевој природи, Толстој је озбиљно. волео и учио музику (глазбу). У светлости свога искуства Толстој даје ове напутке за музичку наставу:

1. Писање гласова помоћу бројева јесте најкориснија метода обучавања.

2. Најбоље је када се време учи засебно од гласа.

3. Вештину певања треба учити испочетка а не просту“ извежбаност (технику) у свирању и певању.

4. Ништа тако не шкоди универзалној настави као оно што изгледа да је познавање музике.

5. Предаји законе музике а не лоши укус у друштву..

М.

Шта мисли наш Толстој о уметности 2

По несрећи дела уметничке дисциплине (књижевна, песничка, драмска, сликарска и пластичка) данас се произвађају скоро искључиво за свет доколице, богаства и нарочитог уметчичког образовања, па су због тога, бескорисна по народ. Толстој се тужи на ову дефлексију уметности од службе масама. Данас се покушава угодити хиљадама а занемарују се“ милиони. То је велико зло.

Осим тога Толстој се обазире на обичан празни и плитки парадокс: „да се схвати лепо, потребна је приправа. Ко је тоpekao? Зашто Који су докази за тог То је само једна смицалица, један обруч да се изађе из безнадежног положаја наше“ уметности која је створена само за једну класу. Зашто су лепоте сунца, људског лица, звуци народних песама, дивоте дела љубави и пожртвовања, приступачне свакоме и зашто за ово није потребна приправа 2“ |

Плато, када су га запитали да ли обичеом свету требају лепе уметности, рече: не! Наши педагози су збуњени, прогресивнији и одговарају, — јест, али са извесним ограничењима: јер би лоше било по друштво кад би сви хтели да буду артисти,