Учитељ

Е озонја мазрнапја 545

:odvo.;ile od filosofije i postale autonomne tako zvane političke i 'moralne nauke; sociologija, eksperimentalna psihologija, etika .antropologija i pedagogika.!

Odvajajući se od filosofije, pojedine specijalne nauke zadržale su pored osnovnih ideja još i opšti metod i logička pravila ali su u isto vreme pokušale, da negiraju filosofiju jer svako osloЂодепје од nje bilo je uvek udruženo jednom песасјот iste.

3. Kao o mnogim drugim faktima stvarnosti tako i o vas“pitnom faktu nalazimo znakova ioš u opštoj primitivnoj filosofiji kod najstarijih filosofa. Zbog njegove ogromne praktične vrednosti оп se počeo sve više odvajati od ostalih fakata i konsolidovati u jednu strogu i naučnu organizaciju. Imajući specijalni katakter, koji ga ie taćno odvajlao od ostalih bioloških i socijalnih fenomena, počeli su ga studirati odvojeno a njegovu praktičnu vrednost dale su mu starije generacije starajući se za napredak mlađih generacija. I u tome smislu pojavila se potreba o organizaciji vaspitnih iskustava jer je vaspitanje u stvari neophodan uslov za opstanak i progres kulturnog života čovečjeg. Studiia vaspitnog Takta i veštine jeste jedna studija veoma stara koliko i civilizacija koja ie konstituisala jedan od glavnih problema ljudskih generacija. Ali. pošto nije mogla da se uzdigne na naučni stepen zbog velikih teškoća, koje su se stavljale naučnicima oko podele i razlikovanja vaspitnoz fakta od drugih fakata, to je pedagogika i bila jedna od poslednjih, koja je ponikla na račun srodnih nauka zbog velike kompleksivnosti svoga organizma i zbog svoje subordinacije prema anfropološkim i sociološkim naukama.

Primitivnim znanjima koje je čovek imao o stvarima i ciljevima svoje egzistencije, odgovaraju i savčti i vaspitne maksime, te je studija veštine vaspitanja, koja je pre svega empirička, prošla preko različitih faza, koje možemo ovako grupisati:

1. Empirički period;

2. Period pravila, i

3. Naučni period.

Pozitivna studija veštine vaspitanja prolazi polako preko ova tri perioda, dok s druge strane ostaje uvek vezana sa opštom filosofijom. Tek u naučnom periodu teži da se potpuno odvoji od пје.

+ L. Ferri: „P'evoluzione filosofica* članak Iz 1—2 sveske časopisa „Rivista italiana di filosofia“ od 1808 godine.