Учитељ

546 | Учитељ

Ali s druge strane nauka o vaspitanju ima u sebi mnogoelemanata, koji daju poreklo raznim pedagoškim naukama, koje su na svoj način osetile potrebu jedne sinteze i potražile su j}enajpre u pedagoškoj enciklopediji, zatim u opštoj nauci vaspitanja: i najzad u filosofiji vaspitanja.

4. Nauka o vaspitanju, kao što smo rekli, bila je jedna od poslednjih nauka, koja se odvojila od drveta opšte filosofije i počela lagano ali progresivno da beleži iskustva iz stvarnog života. To su iskustva pojedinačna, početna u.kojima se nalazi početak pozitivne nauke o vaspitanju.

Sledujući proučavanju ovih tradicionalnih iskustava, divljak: neguje svoj porod, primitivan čovek vaspitava svoju decu. To je: prvi period pozitivne evolucije pedagogike: empiričkič period.

Iskustva se organizuju i iz njih postaju praviia, maksime,. aforizmi. Pravila su popularna, maksime svakidašnje, iskustva. skupljena u izreke, poslovice. To je drugi period pedagoške evolucije: period pravila.

Ali pravila i maksime manifestuju već jedan rad mišljenja: mišljenje organizuje iskustva i tako dolazimo na treći period pedagoške evolucije na kome se vaspitna iskustva. objašnjavaju. naučnom logikom — naučni period.

Vaspitanje nije jedan fakt sam po sebi. Ono: je iedan partkularni odblesak intelektualnog, moralnog i socijalnog razvitka čovečanstva i intimno je vezano sa celim čovečjim razvićem. | stoga je konstitucija pedagogike u nauku potčinjena konstituciji. bioloških i socijalnih nauka iz kojih vaspitanje prikuplia svoje podatke i čije resultate primenjuje na vaspitni fakt. Baš zbog:toga: što pedagogika studira jedan partikularni oblik socijalnog života, koji se odnosi na najvažniji period čovečjeg života, ne može biti jedna fondamentalna nauka ali se mora smatrati kao nauka ponikla iz onih, koje studiraju život individue i život društva. Tako· pedagogika ispada kao jedna sinteza primenjenih nauka na jedan fakt, i ceo taj pokret različit i mnogostruk proširuje se: pokret filosofski sa jedne strane a pozitivni sa druge strane; pokret koji s jedne strane deduktivno odvaja pedagogiku od filosofije a s druge ije strane induktivno uzdiže da prvo bude pedagoški empirizam,. zatim pedagoška regula, zatim nauka pedagogika i najzad enciklopedija pedagogika, opšta nauka o vaspitanju i E losofiia. vaspitanja.

5. Filosofija vaspitanja je na taj način najviša generalizacija.