Учитељ

Београд, април 1922 Св. 2. Год. IL Д-р Паја Р. Радосављевић, Њујорк.

Толстој као педагог

— један листић из Славенске Педагогије —

; ЈЕ

Славенска раса одаје своју ђенијалност не само у науч„ном свету (наш Пољак Никола Коперник беше први који је засновао соларни систем када је после 13 столећа владе оборио стари систем васељене кога је прокламовао египћански географ Птоломеј) и реформаторској сфери (наш Чехословак, „Свети Јован Хус прави је оснивач нове европске верске ере, јер је још сто година пре Немца Максима Лутера и животом потврдио своју стару славенску религију да „нема вере без добрих дела“ како то лепо каже мудрост српског народа), већ и у другим пољима рада, као што су лепа књижевност, умет„ност и педагогија. Нема данас ваљда ниједног просветитеља учитеља на шару земаљском ко није чуо за име и велика дела нашег ђенија Чехословака, јан Амоса Коменског. Слободно се може рећи да данас нема образованог човека који није чуо за име и дела нашег славног Руса Лава Н. Толстоја (1828—1910). 'Његова су дела преведена скоро на све садашње језике. Па чак и оријенталци, особито Кинези, Хинди и Јапанци читају нашег Толстоја на свом родном језику. Још пре рата видео сам у мојих оријенталних ђака оваке преводе. Шта више, ови оријенталци превели су и Толстојева педагошка дела. Код западних народа Толстој се све то више проучава и као педагог. Баш пре неки дан читам леп чланак Алберта Фрисона („Тој-stoj pedagogue“) y Revue Pedagogique (Paris, Delagrave, neneMбар 1921, 436—156). Један други Француз (Сћапез Веаидџепп Мепсћаје!), публиковао је недавно засебно дело: 70570: едиса.feur (Paris, Delanchaux .& МезјеНе, 1920, 199), и т. д. Велика

- заинтересованост побуђена је и међу Енглезима и Американ1 *