Учитељ

528 Учитељ

цима за Толстојеву педагогију као што се то може видити и из ових радњи: Ernst Crosby: 1.) Tolstoy as Schoolmaster, London, 1904; 2.) Tolstoy and His Message, London, 1906; M. E: Sadler, Educalion according to Tolstoy („Journal of Education“,. Гопдоп, ХД, 1911, 213—214) и т. д. И у нас се писало о Толстоју као педагогу још поодавна, а у најновије доба његове педагошке мисли занашају и наше највеће педагоге (н. пр. нашег проф. Др. Милана Шевића, у његовом лепом чланку: „Ради Васпитање“, обелодањен у календару „Просвета“ за 1922, штога је уредио проф. Васа Стајић. стр. 105—113). Још пре рата у моме курзу (кога дајем сваке друге године на педагошком и на филозофском факултету Њујоршког Универзитета) о „Модерним Тенденцијама у Педагогији“ нарочиту пажњу посвећујем Голстојевом експерименту у Јасној Пољани. Истакао сам га као светског педагога у првој свесци мога дела: „Ло Але fhe Slavs ? A Contribution to Race Psyhologi“ (Boston, 1919), a иу неким мојим чланцима на енглеском и руском. У овом чланку рад сам да и наше југословенско учитељство заинте– ресујем мало за Толстојеве педагошке мисли. Да је они у овоме погледу богат не треба ни напомињати. Он је један од: најзнаменитијих реформатора и педагога новога доба. Недавно. покојни руски научењак, Кнез Петар Крапоткин одлучно је прорицао да ће једнога дана Толстојеве педагошке идеје бити полазна тачка просветно-школске реформе која ће бити много дубља него ли реформе Песталоција и Фребела. И заиста, научни постулати модерних школских реформа (Агретазсћше, Та!schule, Doing-School, Ecole sur !е тезиге, Монтезоријеве Саза аде! Ватбти, и т. д.) нису скоро ништа друго до ли примене Толстојевих сугестија да деца уче радећи. Да је ово тако види се и из ових Толстојевих речи:

„Да дете разуме да све од чега живи потиче од других људи, који га не познају и не коле, одвећ је много за њега. Али да разуме да млађи без уживања испирају и чисте посуђе, и да се његова обућа исто тако чисти без уживања, не из љубави према њему, већ из једнога њему тамнога разлога, то јевећ нешто што би могло и што треба да разуме и ради чега треба да се застиди. Нека Вам (Толстој пише једној својој родици), дакле, деца све раде што сама за себе могу урадити, нека сама износе сплачине, сама своје крчаге пуне, бришу, своје: