Учитељ

4602 У чите Љ

НЕНРОЛОГ

+ ЛАЗАР СТАНИМИРОВИЋ

учитељ у Београгу

"Тужни пратиоци,

Молим за тренутак ваше побожне пажње да се и ја са "неколико речи опростим са нашим добрим и нечујно изгубљеним другом Лазом.

До 28 децембра 1917. год. познавао сам се са покојни= жом површно — узгредно, а од тога дана имао сам прилике да упознам његову добру и племениту душу до њених најскри„венијих кутака. Од тога дана, када ме је каз школског надзорника за срезове мориховски и батољске, гостољубиво дочекао у своме стану у Бачу, провео сам више од месец дана под једним кровом и за истим столом са њим, и могу смело рећи, да сам у њему нашао и познао не само добра човека, пријатеља и друга, већ и спремна и одушевљена школског и нацио„налног радника.

Рођен у Неродимљу, у врх Косова, у честитој српској патријархалној. родољубивој и побожној породици, каква може "бити наша породица само у ропству, још је у најранијој младости упућен да љуби свој род, те је за све време свога дугогодишњег учитељевања, најпре у Старој Србији, а по тому предратној Србији, вазда пред очима имао онај узвишени вас“ питачки циљ: стварати од својих васпитаника и Србе и људе, „који ће се у даном шренушку без резерве заложити за остварење народних идеала.

То време наш добри Лаза и сам је дочекао. Са својим васпитаницима, он је преживљавао и ретке тренутке родољубиве душевне насладе, као “што је са њима преживео и тешке дане народне катастрофе, па дочекао и најсрећније дане о којима су многи нараштаји само маштали — уједињење нашег троименог народа. На освитку тога срећнога доба, наш драги покојник, ослобођен је у јесен 1917. године од војне дужности,

: Говор на гробу почив. Лазе, од Р. Ст. Мићића, реф. Мин. Про„свете, на дан 6 априла о. г.