Учитељ

Толстој као педагог 531

упечатак нашао и у других. Он показује утецај старе јелинске и француске слободе мишљења али изгледа у своме мишљењу Толстој не стоји на истој нози са Жан Жак Русоом и древним Грцима. Имам неки осећај да наш Толстој изгледа већи када критикује изнакарађену руску културу него он када критикује Грке, Французе или Немце. За економно слободног човека који је кадар да рукује својим сопственим школовањем и да стече из прве руке своје знање о прошлости и садашњости васпитања, Толстој изгледа више као прошли експериментатор. Та и његов „Школски Журнал“ трајао је од прилике годину дана.

Нема сумње да Толстој није остварио ни десетину онога чега се латио, али човек не сме бити сувише оштар према овој нашој славенској сањалици и експериментатору, јер се обично баца и дрвље и камење на просветне школске реформаторе Толстојева кова. И, заиста, ретко када успева школа појединца човека. Нове идеје не могу се спровести без кооперације других и посве је очита истина да Толстој није задобио таку кооперацију.

Многи су се бојали Толстојевог експеримента у Јасној Пољани па су је због тога и посматрали са не малом сумњом. Али мора се и то признати да нико није могао опровргнути да Толстој не беше искрен у своме настојању да образује руске мужике.

Да би добили ма и најблеђу слику о Толстојевој школи у Јасној Пољани изнећемо неколико примера из Толстојеве школске процедуре и уређења.

„Учитељ ступа у разред. На поду лежи рпа деце, једно на друго, цикајући и вичући: „Уби ме“, или „Престани да ми чупаш косу“. | |

Један глас са дна рпе зове учитеља именом:

„Петре Михајловићу реци им да ме се окану!“

„Добро јутро, Петре Михајловићу“ вичу други не престајући у оној гужви.

„Учитељ иде орману узима књиге и дели их онима који за њим пођоше. Они који су на врху рпе ишту књига за себе, Понајлак она рпа постаје све то мања и напослетку ево трче по своје књиге и они који су били при дну гомиле. Ако би