Учитељ

Управљање школом 649

Шести ђак:

Челна жила на змију те сећа.

У очима замаглила бура.

Два му брка ко два тешка лука. Гракће гавран на капи од вука.

А коњ му витез, ко планина црна, Тешком ногом камен станац слама. Из ноздрва два му сучу плама. Црна аша, на њој мртва срна. Режи под њом пули рисовина.

О ункашу тулумина вина.

Небо стрепи... Блуди магла ниска. Страх и туга... Само јунак када Поглед баци, тад се крха пада Гране с јела и чује се писка. Дивљач бежи за ледено стење

И рони се у бездан камење. Земља стење а мрк јунак ћути; За њим ступа чета бескућника. Нема песме, нема бојног клика; Дршћу горе, планине и пути...

Ко мрак грога прети црна веђа. — У бој иде Срђа Злопоглеђа.

Д. ]. Филиповић.

Сади дрво!

Где год нађеш згодно место, Ту дрво посади...

А дрво је благодарно

Па ће да награди

Наградиће изобиљан

Хлада плода свог. Наградиће било тебе

Било брата твог.

Шта све у погледу гајења воћа и подизању шума раде просвећени народи причао нам је господин у школи. И, ја ћу вам драги родитељи, за данас о томе испричати само ово.

И у нашој земљи, ми доста добијамо прихода од свога воћа; али би још више добивали, ако би више и разумније водили рачуна о своме воћу. У једној земљи људи добивају милионе само за оно воће, које је засађено око путова.' Они за то воће не само да имају увек исправне путове већ ими