Учитељ

654 Учитељ

што се у овоме може избећи теже падање, тако се у ономе "може избећи само грубо срицање. Међу тим, ни само грубо усрицање за даље учење читања, које се врши самим читањем, зне стоји на толикој сметњи, као што се обично мисли. А при. "том је начин шчитавања колико. вештачки, неприродан, толико мучан и досадан, једино зато што синтези претходи анализа, која треба само да прати синтезу. Тај неприродан начин, којим се деци и учитељу приређују излишни напори, оснива се на неприродном и мучном изговарању чистих сугласника, без самогласника. Отуда је оно неприродно и мучно отезање растављених слова при шчитавању.

Сувишна важност анализе и превелика брига за читање без срицања, преосетљивост према срицању, дакле подједнако су неоправдани. Јер ништа се не може научити у раду без погрешака, па ни читати. Но зато се срицање, као природна слаба особина почетног читања, даљим читањем, вежбањем, сама по себи губи, као што се гегање и тетурање у првом ходу детета самим даљим ходом изгуби. Ни Игуман Стеван (из „Горског Вијенца“) не би онако читао, и поред тога што га нису у Мљетке шиљали, само да је имао више прилике и могућности за читање. Јер, и његов Владика није бољу прву школу учио, па није доцније срицао. И док прво срицање ни једном ученијем лицу, пре методе којом се хоће да избегне свако срицање, није онемогућило течно читање, дотле му је оно уштедело штетно умно напрезање у времену када је нервни систем тако нежан и умност неразвијена. Зато се може слободно рећи, да је прво учење читања у толико боље, у колико је чистије од ових примеса из припреме и натезања око изговора појединачних гласова, у колико је слободније од натегнутог шчитавања и резоновања, а у колико је више скопчано с правом очигледношћу и самим радом ученика. Са тога гледишта полазећи, и најгори Буквар, по синтетичкој методи, којим је ујемчена и права очигледност и ученичка радљивост, бољи је од најбољег Буквара који се наслања на припрему и анализу и који показује учење без рада. Према томе, овде би се могао препоручити сваки Буквар који би стајао у супротности према данас уобичајеном начину букварске наставе. За пример томе, поред Вујанчева Буквара, ја бих могао поменути и „Чудо од Буквара“ вршачког учитеља Љ. Јовановића.