Учитељ

676 Учитељ

о вештини развијања духа не може бити друго до наука духа: философија. И он препоручује учитељима да уђу у философске проблеме, да проуче историју философије, која је потребна сваком напредном човеку и да помогну колико толико развићу ове корисне науке, :

У циљу развијања философије у Италији је још пре 13 година покренут нарочити часопис „Га пуизја а! НМозона“ на коме и данас раде највећи мислиоци и култори. Због огромне скупоће хартије и штампе лист је прошле године излазио тромесечно али у веома лепој техничкој опреми, док је пре рата излазио редовно свакога месеца.

Од многобројних радова, који су ове године у листу штампани, ми ћемо напоменути само оне, који су по нашем мишљењу најважнији, а то су: „Вештина и религија“ студија од најбољег данашњег италијанског философа Ђовани Ђентила, која је читана и једнодушно примљена на ЈУ конгресу за философију у Неапољу; „Школа, држава и социјалне класе“ од Ђ. Кала; „О општој теорији односа између цркве и државе“ од Винченца Чента ; „Методи психологије разума“ од Е. Бонавентуре ; „философски дух људског племена“ од Луиђи Вали; „Философија и религија у садашњој култури“ од Еркста Бонајути; „Философија бошљевизма“ од Бориса Јаковенка; „Криза апсолутног идеализма“ и „Шта је философији“ од П. Карабелеве; „О интелигенцији при изразу“ од Л. Виванте; „О интелигенцији при изразу“ од Л. Виванте; „О мистицизму“, „Идеалистичке интерпретације Ајнштајнове теорије“ ; „Психологија смеха и комике“; „Заратустрова религија“ ит. Д.

Поред научних радова лист доноси белешке из области философије, критике м списак најновијих домаћих и страних књига из философске области. Као готово једина философск ревија у Италији лист је веома распрострањен и препоручен за школске књижнице. Ко од наших жели да га набави, нека се обрати на редакцију у Рим, Ма Самоцг МО 228. В.

Браничево. Радиша М. Стефановић,