Учитељ

Дечје читање 705

осећањем уђе у навику и никако друкчије. Треба свакако спречити детету сувише брзо читање, читање површно. Треба ободрити га на поновно читање и на потпуне удубљавање у читању. Учити читати деге треба и код куће — у породици, и у школи, и у правилно прикупљеној библиотеци за децу.

Ако васпитачи нису научили дете правој вештини читања, —- они нису испунили своју дужност према детету; нису га снабдели важном вештином умети се користити. књигом како треба и преко ње доспети до неизмерног богатства светске и "свељудске културе.

Андра Гавриловић. Београд. Ћ. Даничића Мисли 0 Буквару

Године 1827. штампан је Први Српски Буквар. Ова мала књига на омањој осмини, с посебним листом и са седамнаест страна свега, чини епоху у нашој школској и уопште просветној књижевности. Тако мала — има своју трогодишњу историју штампања, коју ћемо изложити првом угодном приликом. А да се разуме и њена важност и историјско-штампарски процес њен, треба подсетити да јој је састављач био Вук С. Караџић, отац нове српске књижевности — како је већ уобичајено пропраћати помен Вукова имена.

Вук је, заједно с Јернејом Копитарем, желео дати средство да по новој ортографији свак лако може научити да чита и пише српски. Ту је с просветним радом врло згодно скопчан био и агитаторски посао. Зато у предговору том спису говораше Вук: „Што Срби још слабо почињу књигу учити, и што је још сва Српска књига у читању часловца и псалтира, томе је криво много којешта; али што млоги учи по двије и и по три године чешаши, па опет не може да научи, него остане сврвислово, томе су само криви буквари и учитељи. Сваки прави и паметни родољубац мора желети, да се и у нас буквари начине и школе уреде према данашњем вијеку; а онаке родољупце, који „имајући ревност но не по разуму,“ вичу, да се ништа не поправља, него све да остаје по старом обичају, онаке, велим, ваља сажаљавати, и молити се Богу, да би