Учитељ

Књижевни преглед 739

Ово је посве јасно, и у истину Др. М. пуно се слаже с овим конклузијама у резултатима или закључцима своје докторске радње. Оно што би се могло приговорити Наторпу јесте исто што се приговорило и Платону и многим другим филозофима и њиховим следбеницима у педагогији: да се више занашају питањем шта треба да је васпитање него ли за питање које нас информише и убеђује шта се може учинити у васпитању једнога народа или појединца. За прво питање не треба богзна каквог великог стручног педагошког знања. Доста је да се буде песник, филозоф, етичар — да се добро замисли и зажели оно што је добро и лепо. С тог гледишта сваки може бити педагог, јер у овакој нормативној педагогији нема гравица нити је неко кадар да под аренду узме педагошковаспитне идеале. Али за друго питање посве је друкчија ствар. Да би се ово питање решило човек мора имати стручног знања; он мора добро познавати и друштво и индивидуу, и прошлост и садашњост њихову а и прилике и средства за даљње васпитање. И значај педагошког истраживања лежи баш овде. АД у педагошком емпиријском истраживању данас се може послужити или старим (неконтролисана инспекција, несистематско опажање и „искуство“) или новим полунаучним (апезПпоппате mefhod или Галтонов начин испитивања; „Гестови“ и т. зв. педагошке скале) и научним методама (рекордисано посматрање, систематска ингроспекција, критичка корелацијона и варијацијона компарација, егзактна мерења, школска биометрика и експерименат — лабораторијски или школско- разрепни). Наш Др. М. кад говори о експерименталној педагогији једнога Мојмана поступа некако наивно и ако не у оноликој мери као аутор докторске радње; (Егоебшззе дег ехрептептеЛе Рзућојоште ипа Радасошк (Гапсепзајта, 1911), иначе наш даровити Србин, Др. Атанасије Поповић. Ако се већ хтела критиковати експериментална педагогија једнога Мојмана, онда се то могло учинити у погледу на његово игнорисање биолошке основице васпитања коју онако лепо пропагирају у Америци: Др. Г. Стенли Хол, у Немачкој: Др. В А Лај, у Британији: Хинч, у Италији: Доминичис и Др. Монтевори. Мојманов позитивизам у педагогији исто је то што и немачки позитивизам у психологији: експерименат. Но овај позитивизам у Британаца значи: еволуцијону (или биолошку) психологију, у Француза: социјалну пси-