Учитељ

>

Краћи прикази 743

НРАЋИ ПРИНАЗИ

А) ДОМАЋИХ КЊИГА

Три ораха. Бајке Дина Провенцила. Превео са италијанског Дим. 5. Димштријевић учитељ. Издање Учитељске књижаре. Београд 1922 год.

На једном Конгресу италијанских педагога водила је се дуга дискусија о томе, дали бајке треба давати деци или не и већина педагога сложила је се у мишљењу, да су бајке дечја душевна храна и да их не треба ускраћивати. Поводом тога изашли су у новије доба многи чланци, који говоре о томе питању и један од најинтересантнијих је чланак Паоле Ломброзо, који је преведен и на наш језик и штампан у „Учитељу“ свеска за септембар—октобар 1922 год. Она је то питање расматрала са гледишта дечје психологије и дошла до закључка, да басне треба давати деци јер оне развијају не само фантазију већ и интелигенцију.

У историје педагогике такође имамо података, да су басне препоручиване као васпитно средство. још Платон и Квинтилијан препоручивали су мајкама и дојкињама, да деци причају Езопове басне а и доцнији педагози нису се томе противили. У новије доба важност басана нарочито су истицали Фенелон, Фовтен, Рољлин и многи други, док им је Русо био велики противник. Он је схватао, да басне (као и историја) немају никаквог психичког и педагошког значаја и да су због својих невероватности апсолутво штетне по децу. Али сви доцнији педагози, међу њима и Дарвин и Гете, изјашњавали су се, да су басне корисно средство за развиће фантазије, интелигенције и моралног васпитања. Гете вели: „Имагинација је златан кључ, који отвара врата интелигенцији ; Пијетро Сицилијани у своме чланку „Дечја психологија и басне“! доказује, да се баснама развијају дечје душевне моћи и да су оне корисне за

васпитање, а Строполини: у својој дисертацији „Жан Жак

Русо“ мисли, да наука и вештине треба да корачају узајамно, да код деце треба хармонијски развијати његове способности

: Види „Ем гзје Ф Нозоћа“ 1883-84, св. ИП], стр. 526. * A. Stroppoliin: „Gian Giacomo Коиззеац“, 1914 год. стр. 153 154.