Учитељ

748 Учитељ

класика, већ класичких „узора“ и „суптилности“ разних синтактичких сигинума, герундивума и т. д. Напослетку ову студију можемо примиги, као методско унапређивање „класичне изобразбе“, а никако као решење спора у корист класичара против реалиста. — Мије (француски: тпец, 5т. средина, околина) је „студенац који никад не пресушује и који стално напаја реку нашег живота. Уважавање средине је огроман савевник васпитања. Васпитач мора будно да пази на средину у којој живи васпитаник и да стално апелује на продуктивне силе у човеку. То је научни пут, који води напред и у вис“. Чланак је овај нарочито од интереса за оне, који прате изучавање социјалне педагогике, — Друкчије већ стоји ствар са распраBOM Д. N. Tolstoj pa njegova filozofija o življenju. То је оглед једне чисто филозофске сгудије из пера једног младог поштоваоца Толстојевог. Он покушава да нас упозна са Толстејевом филозофијом живота и то, готово, једино по делу „О жизнђ“.. Оглед је доста срећно испао и ако писац није довољно упознат са Толстојем и руским језиком. Ја ћу бити слободан, да младом писцу предложим да своје изучавање продужи у овом правцу. Тако сам исто слободан да му препоручим најновији колосалан рад под написом П, И. Бироковљ. Л. Н, Толстои, бјографна у Ш тома на 2000 страна, у коме је означена и готово сва литература о Толстоју, како на руском, тако и енглеском, немачком и француском језику. Штета је зауставити се на једном малом делу пута. — Преглед дечје књижевности износи чланак ЉМоруејзе slovsivo za mladino. KapakrepucrauHy напомену на уређивање „Нашег Листа“ г. Бешевић мора да прими к знању. Од значаја је и превод А. Градника: Čika Jova-Zmaj, Kalamandrija, 1921. u Maloj in Malon 1921. SeBuMљиви су и остали прикази словеначких књига за децу. — За присталице нове школе значајна је расправа нашег друга и уредника „Ророћика“ Р. Ејегед. Individualna socialna, delovna pedagogika. OBa BMa HaMepy Ma Ma краћи нацрт идеја индивидуалне, социалне, и радне педагогике; излаже и исцрпнију немачку литературу. Нарочито се подуже задржава на последњој и пледира, да се и у нас постепено спроводе идеје школе рада.

Posebno иКозјоуђе износи кратку методику рада у | разр. основ. школе, као рад око „припреме“, надзоре о дисциплини, упутства за читање, рачун, писање, певање и гимна“