Учитељ

66 : Учитељ

развијала и усавршавала. Главни представници Хербартове науке су Цилер и Стој, а у прес време и Вилман. Стој је био по готову апстрактан као и његов учитељ Хербарт, чији су списи врло копцизни и морали су бити коментарисани. Отуд. има и врло много издања његових с коментарима најистакнутијих немачких педагога.

5. Hy y тумачењу и разрађивању Хербартових педагошких мисли био је најјачи Т. Цилер (1817. —1882). Као за природwaka E. Хекла што се каже да је Дарвин дарвинизма, тако се може рећи и за Цилера да је Херберт хербартианизма. Због великог значаја Цилерова за научну педагогику овај се правац често зове и Хербарт- Цилерова школа.

Цилер је необично лепо протумачио Хербартове мисли, па их и допуњавао и разрађивао. Па не само то, већ је и учинио све да се научна педагогика и у пракси што потпуније изводи, а главно помоћно средство за то био му је педагошки семинар, који је оснозао на лајпцишком универзитету.

Педагогика је некад прогоњена још више него данас. Али упркос томе Цилер је својим радом успео те је постао редовни професор педагогике универзитета у Лајпцигу. Смрћу његовом укинута је и катедра редовне професуре за педагогику.

Кад је К. Стој умро, онда је у јени заузео место хоно рарног професора педагогике В. Рајн, директор учитељске школе у Ајзенаху, вредни учевик Цилеров, који је био већ познат као ваљан тумач Хербартове педагогике. ·

; Рајн се целог живота одликовао необичном вредноћом, темељним познавањем Херберта и Цилера и стално је тежио да њихове мисли што боље оствари у пракси, а У колико требг, и реформише. За ово је и њему најбоље средство универзи тетски педагошки семинар, као што то беше и Цилеру, каквог нема нигде бољег. У почетку овај семинар почео је с врло

скромним бројем радника, једва њих 20, а после их је било.

све више и више, сваког семестра и преко 100, а међу њима доста и Срба и Хрвата.

Рајн је, имајући слушалаца са свих страна, и распростро научну педагогику по целом свету, као нико пре њега. А сем тога он је науку својих великих учитеља Хербарта и Цилера и усавршио у великој мери, јер је умео да удружи све боље педагоге и у томе је постигао успех каквога до данас нема у

" о i –