Учитељ
Научна педагогика 65
и која је то друга педагогика која треба да се истекне као боља од научне тако зване Хербартове2
Али ипак, ипак ја ћу ради пријатеља, особито млађих, који би се могли поколебати и посумњати ма и за тренут у вредност научне педагогике рећи овде само неколико речи, али никако да кога нападам од њених противника, већ да их летимично упознам: ко су и какви су они које у нас хоће да потцењују и како изгледа данас педагогика у свету.
4. Оснивач научне педагогике, Јован Фридрих Хербарт, велики је немачки философ и педагог, рођен 1776. г., занимао се Кантовом Филисофијом пре него је ступио на универзитет у Јени 1794. г, Ту је он учио философију код славног Фиктег. После две године студирања подвргао је оштрој критици философске списе Шјелингове. 1802. г. постао је доцент а већ 1808. г. редовни професор у Кенигсбергу, где је некад био славни Е. Кант. Он је 1841. г. умро, али је стигао да за кратко · време живота створи читав философски систем свој, ма да он сам за себе каже да је присталица Кантов.
Још као домаћи учитељ у Швајцарској упознао се с Песталоцијем, чије је педагошке идеје веома ценио те су биле основа за његова педагошка размишљања. Песталоци је био велики педагог, којим се Хербарт одушављавао, па је у прво време његове идеје и ширио. Али је његова педагогика имала поред велике вредности и мана.
Хербарт, бавећи се философијом и занимајући се васпитањем као домаћи учитељ, долази на мисао и ствара на подлози философије педагогику као научну систему и тако постаје оснивач и творац научне педагогике, која је све до данас над свима педагошким погледима и има присталица у целом свету. У Сем. Америци она је цењена као и у свима културним државама европским. Навешћу за ово само један пример. Кад је један амерички педагог, др. Ф. Ме«мери, који се образовао у Јени код Рајна, штампао први пут своју расправу о наставној методи, она је разглабљена само за неколико дана у 40.000 примерака, а то је био успех, који се не може потцењивати.
Али и не упуштајући се у детаљно разлагање ја без зазора истичем да Хербертова наука није савршена од почетка до краја, није дакле неприкосновена. Зато следбеници Хербартови и нису остали при њој од аз до ижице и она се зато
=
Учитељ 5