Учитељ

86 Учитељ

дињених Држава. Код нас ће бити приговора: „То је добро за Америчане и Енглезе, но за нас то није“, наводећи шаблонске одговоре зато, но њоме се жели доказати да је све то потребно и могуће учинити се на основу општих закона човечје природе

Писац се задржава на васпитању деце од 7—18 год. и пита се какав је циљ васпитања разумне и туђе имовине 2 "Оно је дужно спремити га у оном јединственом занимању за које тачно знамо да је наклоњено њему — у професији човека, дати му могућности да испуни своје назначење с највећом срећом за себе и с највећом користи за друге. Зато треба пресвега следећих услова:

1.) Тачно упознавање средине где се долази живети и: радити.

2.) Задобијање навика строго критичких у сваком погледу, т. . навикавати га научном мишљењу.

3.) Развиће самосталности, иницијативе и друштвеног осећаја, т, ј. правичности, симпатија и саучешћа.

Циљ васпитања је — учинити дете способним свих тих. доста многобројних, као извесно, не нарочито лаких услова.

Према тако постављеном циљу — писац; узимајући за основ слободу детета: „Слобода детета осветљава пут учитеља“, складно и лепо наводи све предмете (као и језике) и њихову вредност, колико утичу на морално уздигнуће човека. Навео је такође којим начином предавања можемо то успети.

То је нов правац па следствено и новина за нас, која ће бек можда учинити на први поглед утопичном. Но то није баш тако.

Најзад, писац на крају свога делцета изрично вели: „Признајем, да не видим других средстава којима би се школа могла. користити у циљу моралног уздигнућа својих питомаца. Но зато одлично видим да садања школа не чини баш ништа за морално васпитање поверене јој деце.“

Књига је са 66 штамп. страна — '/, таб. Преведена је и. на српски но није још одштампана. Мислим да ће се дати у штампу кроз кратко време.

Дело заслужује пажњу својом јасноћом и уређеношћу“ мисли, такође и научношћу, познавањем, скроз душевних закона детета, по којима се и управљати приликом вођења предавања .