Учитељ

110 Учитељ

сугерира у истраживању психичких чињеница, он мора да истражује истину без обзира што ће експерименат и анкета испасти против његове жеље и што ће његово од некуд сугерирано мишљење доћи у керамбол с резултатима истраживања. Он не сме да се унапред ангажира ни за једну филозофску хипотезу. Њега се не тичу сви познати безбројни филозофски „изми“: он мора да ради независно, без сугестије, бев обзира да ли ће испасти ово или оно.... Овде је исто поступање као и у другим наукама: хемичар, биолог, физичар и др. без обзира шта желе ови или они филозофски системи, они констатирају чињенице и законе, а свима другима остаје на вољу да се користе њиховим резултатима и према њима кроје гледишта на свет.... Филозофија по нашем схватању мора да полази у стварању слике свеша од Психологије, а не ова од Филозофије... Овакво самостално, несугерирано „тумарање“ по стварним чињеницама, да се и тако банално изразимо, донеће објективне резултате, даће, дакле, несумњиво објективну науку, која ће бити зато и корисна по човечанство.

4 Експерименталва Психологија ако хоће да буде наука, она мора да стоји непрестано у вези с Физгпологијом, јер тако диктују не уображене претпоставке и постулати филозофски, већ стварне чињенице, које су већ створиле у модерној Психологији одељак „о диспозицијама“. Сваки онај који хоће да третира Психологију без везе с Физиологијом, тај долази у сукоб са стварношћу и научном Логиком. Модерна Психологија приморана је стварним чињеницама да призна учење о диспозицијама (моторичка и сензоричка афазија, аграфија, алексија, амнезија....). У овим рачовима учење о диспозицијама (резидуама) добило је јаче и више примера за потврду. У Психолошком Семинару на Универзитету у Берну прилично је згодно рекао један слушалац проф. Нађег!п-и, тврдоглавом спиритуалисти у Психологији: као што се Историја не може апстраховати од Географије, тако се исто ни Психологија, ако хоће да буде права наука, не може одвојити или апстргхирати од Физиологије, психичко се не може одвојити од физичког, „физиолошког, преко којега је Ђутке прешао оштроумни професор-спиритуалиста; ну ипак је остао упоран у свом спиритуалистичком схватању. Том приликом у шали, кад је трајала та жива дискусија о апстрахцији психичког од физичког, рекао