Учитељ

Експериментална Психологија као природна наука 11

сам једном другу (који је седео до мене) да би требало сад г. професора тврдоглавог боцнути иглом, те да се на делу увери да ли је могућно апстрахирати Физиологију од Психологије, а један бугарски студент још баналније препоручио је за г. професора један шамар да би се разуверио од своје погрешне теорије.... Апи при свем том проф. Нађешп у овом схватињу није усамљен — ено нпр. Бергзон, париски филозоф, којим се данас због јаке оштроумности занима цео просвећени свет, претпоставља да је нетачно у основи учење о диспозицијама, јер вели било би наопако везиваши душу за мозак, душа садржи много више него може мозак да понесе; док напротив Експеримен. Физиол. Психологија констатира да цела мождана кора није преокупирана психичким процесима, да извесни региони коре великога мозга остају незаузети психичким радом, — Бергзон тврди обрнуто да је мозак немоћан да обухвати целу душу... Кад се хоће тачно без извртања да разумеју неколико сирових чињеница, онда и све софизме Бергзонове бивају одуване као мехур од сапуна.... Ни чувени Вунт не разликује се у овом погледу од чувеног Бр премда је смешно кад се само помисли да је Вунт писац Физиолошке Пеихологије (у три тома) и истовремено оснивач првог Психолошког Лабораторијума: Вунт не узима, наглашавамо ово, да сваки психички процес има и свој физиолошки супстрат, он то нарочито изузима за више, тзв. сложене психичке процесе, за које мисли да се одигравају без супстратума физиолошкога. Исто нам је, морамо да поменемо, несимпагичан рад извесних француских психолога, који испитују нпр. памћење без везе с Физиологијом, што би од прилике исте значило кад би ботаничар испитивао цвет без везе са стаблом и гранама или стабло без корена....

(Наставиће се)