Учитељ

118 Учитељ

мрло. — По том је дошла трећа мена — и ми ћемо за сада

при њој и остати, јер у том периоду наилазимо на Гундулића,

чији нас морални назори овде интересују. Тај се период обично: назива реакцијом према књижевном веку који му је претходио. Тако је било у дубровачком културном узору, у Италији — па је тако, природно, било и у Дубровнику. Да се сузбије полет паганске класичности, римска је црквена хијерархија, удружена са шпанском световном владавином, у литератури и у уметности фаворизовала поезију побожне осећајности, која је „култ фразе“ извела до крајних граница. Хришћанство је, поново и јаче још, постало извор и утока сваке мисли и свега осећања, и све је стајало до тога да се тим мислима и осећајима да што примамљивији исказ. Да се, пак, то постигне, употребљавало се кићење речима, дошао је до највеће цене „барок стил“ — у књижевној поезији као год и у архитектури. Протестан-

тизам је био сузбијен, црква је била спасена— а концесија је форми и изразу у поезији остала као заједничка добит и као.

обележје свога времена.

У том је периоду живео и радио Ђиво Гундулић. Према

томе се, унапред већ, могу знати границе у којима су се кретале просветно-књижевне идеје његове. Али су, одмах и то треба казати, те границе биле довољне за размах и тако великог духа какав је био Гундулић.

=

Као у литерарном, тако и у етичком погледу испред свих дела Ђивових искорачује његов „Осман“. Стога ћемо најпре:

стати код градива које нам за контуре Гундулићеве Етике нуди овај недорађени па ипак још недостижни епос.

Религија учи да је само једна бесмртност: њу је Господ задржао за свој атрибут. Све је друго у свету трошно и пролазно. Као добар ученик, Гундулић је ту песимистичку мисао

о пролазности исказивао на много начина — некад с више,

некад с мање отворености, али увек јасно.

И први стихови у „Осману“ иду у широку категорију:

таког сматрања:

Ах, чјем си се захвалила, ташта љуска охоласти2

Све што више стереш крила, "све ћеш пака ниже пасти!