Учитељ

122 Учитељ

Јер веле крат искра мала многи је огањ разгорјела.

Та се мисао допуњује стиховима:

Угађајим свуд и складом и малахна ствар узрасти, а немиром и завладом

и велика буде пасти.

Дакле: Све бит може: свијет на себи чудних ствари свак час види!

Као допуна песникових нада у енергичност долазе стихови:

Крвава се рука вику

првом водом не оплака:

а није стабра ког опсику да ниј узмножни загранака.

У вези је стим поука:

А кад стоји све да изгине изгубит је корист мало: так поморци свјесви чине дио мећућ носе остало.

Кад је, супротно томе, реч о умерености, онда песник подсећа како:

Двјема сабљам на двије стране мучно влада једна рука.

У складу је с општим, и посебице с народним, сматрањем:

...Каж ми — биће утјеха друга наћи сред невоље!

Није потребно нарочито истицати ни дубровачку Ни, посебно, Гундулићеву љубав према политичкој и народној слободи: сва прошлост. дише тим мирисним цветом. Али у низу сентенција не треба пренебрегнути поклич:

О слободо слатка и драга, изврсно те вјек не љуби, ни познава твога блага тко т овако не изгуби.

И тако исто:

Може ли се с туђе згоде гинут гором смрти којом,

———————о попова.