Учитељ

О Гундулићевој Етици 123:

нег живећи без слободе не бит вољан душом својом 2

Прилике доводе песника до поређења негдашње славе класичних јунака са стањем у ком се за Гундулићевих дана. налазе њихови потомци:

... Силна Акила, ком сви пуци име у славну чуше гласу,

а његови сад унуци

земљу теже, стада пасу.

Тако срећа свијем пузива

у промјени вјечних доба промјењиват свеђ ужива роба у краља, краља у роба.

Те промене, које поражавају, доносе неумитно време и варљива срећа, којима песник вели:

О бјегуће сасма вријеме!

о некрепка срећо одвеће,

која ствар се под вашиме промијенит силам неће2

Нарочите је пажње вредно Гундулићево заустављање на појавама које обарају и народно и друштвено благостање:

... Тако давни дуб ки жиле утврди од вијек сред планина, крепак стоји на све силе пласих ветара, злих година,

Усред њега али каде малахан се црв заврже, подгризе га и да паде, тегота иста сва га врже,

Ах, да је проклет тко замеће у родному немир граду,

и домаће вријежи смеће

у завади и несклад!

Није могућно довољно истаћи морал који казују наведени сти– хови Гундулићеви. Они су јеванђелска поука за сва времена.

Као год о младости тако исто ио лепоти налазимо у' Гундулића успелу карактеристику:

Љепота је од нарави дар честити, славно благо,