Учитељ

124 Учитељ

гди се сабра, скупи и стави све што | угодно, мило и драго.

Од свјетлости вишње зрака, цвјет од раја пун уреса, добро, у ком су добра свака, бистри изглед од небеса,

Најизврсније божје дјело,

у ком свету рај се отвара, гди прам сунце, исток чело, звијезде су очи, лице зора. Од радости и разблуда

скуп избрани, складна мјера,

слатка од срца свјех пожуда. мила од очи свјех замјера.

Мед прислатки, ки тко куша, чемер му се сладак чини, близу и далек од свјех душа жеља и покој дар једини.

После овог навода, чијој се изврсности тешко отети, "остављајући друге сентенције из мелодичних стихова „Османа“ — да завршимо таква набрајања напоменом како је Гундулић лепо парафразовао узвишену мисао неумрлог Дантеа, кад гје казао: |

Спомењиват невољному мучно је предње честитости!

* * =

TI ako најбољи, није „Осман“ и једини Гундулићев рад који заслужује пажње и с ове гачке гледишта.

Као у литератури тако и у етици за „Османом“ иде „Дубравка“, чудновата и до данас још довољно необјашњена мешавина алегоријске идиле и савремене сатире. Неколико на„вода из „Дубравке“ оправдаће ипак вредност која јој се даје.

Цела је поезија дубровачка била еротична. Али се у Гундулића налази друкчија поставка. Кад — у „Дубравци“ Миљенко каже како служи „госпођу слетјелу из раја“, онда му Љубмир реално разлаже како је лудост и помислити да је жена, смртно једно биће, ништа мање него „божица од неби“! Али праву лепоту мора сваки ценити. Дубравка је таква лепотица; стога јој пева скуп вила: