Учитељ

128 " Учитељ

Што | тај, кому мисб пуна свеђ привара хитра стоји, врховита нег ли куна,

ка на варке свеђ настоји 2

Што су они, ких свеђ мори страх нередни, у ком стоје, нег страшиви зеци у гори,

ки се од сјена својих боје 2

Да не треба судити по спољашњости, казује између осталих, цела лепа песмица:

Тко по гласу само суди зло и добро, мудар није: под медом се чемер крије, а угодно што је, уди.

Стијена валим покривена и поморце вјеште вара; змија из цвића гди | скровена, смртно трује кога удара.

Благи поглед тиха мора спрва у плав мами и зове, а пак скачућ на валове прије смрти гроб отвора.

* * LO

Певајући одушевљену песму „Од величанства Божијех“,. Гундулић долази до израза: Он је оно, што заман је искат да се вик изриеће,

тере слабо људишко знање зна да не зна знав највеће!

Ни највећи песници светског гласа у ХУП и у ХЈХ веку нису рекли ништа узвишеније ни јаче. Гундулић је био савршено побожан човек. Та је побожност с њим донесена била на свет, и она се у дому родитељском развила у најмириснији цвет. Зна се да су родитељи његови били врло побожни; посебице се то казује за песникову мајку, која је у васпитању свога сина имала најлепшег удела —.као што бива увек у дому где бива онако како треба. Историјски је оборено негдашње мишљење да је био васпитаник језујитски: то није могло бити, јер у доба које се нас овде тиче језујити нису у својим рукама