Учитељ

О: Гундулићевој Етици 129'

држали школа дубровачких. У толико је његова побожност била чистија. И сад нам је појамно и оно што се казује о Гундулићевој навици да Велику Недељу проводи у пуној самоћи на острву Св. Андрије, одакле би се у Дубровник враћао у зору ускршњег дана, сам веслајући на маленом чамцу.

После ове напомене природно је што је Етика Гундулићева основана на чистој религиозности. Али је у такве назоре његове и лектира унела не мали део, као што је, на пример, у савршеном поетском раду „Сузе сина разметнога“.

Међу тим Гундулићева поезија има другу једну одлику, која је чини јединственом у целој књижевној поезији нашег Приморја и посебице Дубровника. То је национална свест и изразита љубав песникова према Словенству. То је чиста тековина песникове душе и његове културе. У исто доба то је бисер и целокупнсг етичког обележја Гундулићева. Изразом те вародносне свести Гундулић оставља за собом све друге књижевнике дубровачке. Само је он знао дати јасног израза општем осећању народном. Опште је уверење било да је Пољаке промисао Божји одредио да разбију турску силу. Песник верује да је у томе учињен почетак великом победом хришћанском код Хотима, а на једном месту, у свом великом спеву, позива пољског краљевића Владислава да створи и политичку заједницу словенску, те да тако прими и круну Немањића. У Гундулића је сјајан поетски поглед на прошлост Словенства и Српства, а у књижевности је први изразито стао на словенско земљиште. „По путовима хуманизма иђаше и Гундулић, али као — Словенин. Он је у љубави ка Словенима претекао своје земљаке. Знао је колика погибија прети хришћанству од Стамбола; видео је како се охоли Турчин приправља да с оружјем у руци покори сву Европу; уверен беше да су Јужни Словени управо стражари и чувари те Европе, и да ће, ако падну Словени пасти и европска просвета... Родољубиви Гундулић и сви Словени ужасно су страховали шта ће бити ако победи силна турска војска. А кад куцну одсудни час, кад Пољаци потукоше Турке, тада се у души Гундулићевој роди мисао како да прослави ту сјајну победу словенску, како да састави велику словенску епопеју, којом би прославио словенске народе и овековечио њихово ослобођење... Гундулић је одушевљен Словенин, који је први на Југу певао о јединству свих Словена.

Учитељ 8