Учитељ

Припрема за почетно читање и писање 137

важи и доцније, при појединачној обради гласова, односно слова. Самогласници се изговарају отегнуто, у виду тона једнаке висине, а не наглашени снажним или високим акцентом. Сугласници се дају по ономе квалитету, како се чују на крају речи, само продужено изговорени. На тај се начин добију квалитети свију гласова, по којима се гласови у почетном читању употребљују. Један исти глас појављује се само у једном квалитету, добијеном на изложен начин, чиме се посао око шчитавања знатно олакшава и упрошћује.

Кад се овако за неколико дана да појам о гласу и добро утврди правилан изговор свију гласова, онда се прелази на анализу разних комбинација од два гласа. Овде треба узимати прво за анализирање двогласне речи, у колико их има, па _ после и друге комбинације, иако у говору немају значења. Пошто се овде већ појављују речи, то да би деца имала јаснију слику о појави гласа у речима, ваља им у самом почетку „анализирања речи, дати појам о речи, што је веома лако извести, у вези са одговарајућим предметима. То се отприлике изводи овако:

Изнесе се деци со. Шта је ово (То је со). — Је ли ово истина со (Јесте). — Видите ли сви ову со (Видимо). Пипни, ти, ову со! Ти! Ти! — Узми, ти, ову со! Ти! Ти! За шта ће нам со2 — Е, пазите, ово је истинска со, а истинска је зато: што је видимо, што можемо да је пипнемо и узмемо. Шта још можемо, да видимо, да опипамо и узмемо (књигу, писаљку, таблицу и т. д.). — Све оно, децо, што можемо да видимо и да опипамо, а мртво је, зове се ствар. Шта је онда сог (Со је ствар). — Затим се уклони со, да је деца не виде. — Кад ја рекнем со; је ли то, што је изашло из мојих уста, и што сте чули да сам рекао, истинска со2 (Није). — Видети ли ту со, што је изашла из мојих уста2 (Не видимо). — Пазите, ја ћу да рекнем со; узми, ти, ову со, што је изашла из мојих уста! (Не могу). — је ли то стварг (Није). — Дабоме, да није; то сам само ја рекао име за ову ствар. — Шта мислите, како се то зове, што чујете, кад рекнем (ударити гласом) со 2 (Зове се реч). Неколико примера оваквих довољни су, да се деци да основни појам о речи и утврди разлика између истинске ствари ги речи. Нема сумње, да ово разликовање код деце постоји и пре доласка у школу, те је ово објашњење више потребно