Учитељ

136 Учитељ

главна тешкоћа у њој била, што је још у самом почетку захтевала од ученика брзо прелаз преко више гласова при читању т, |. да ученик оком и умом схвати више гласова као целину и по датом реду. Неправилно, пак, изговарање гласова (са додатком љ), јесте недостатак секундарног значаја. Ако би сеи у гласовној методи дали деци гласови кратко изговорени, ма и са најправилнијим изговором, онда се неминовно мора од ученика захтевати, да при читању брзо прелазе, често пута, преко више сугласника, те би на тај начин главни недостатак методе срицања био задржат и у гласовној методи. Тиме би се учинило, да читање савладају само бољи ученици и гласовна метода била напреднија од методе срицања само у толико, уколико би се правилним изговором гласова олакшавало њихово спајање. Додуше кратким изговором сугласника добидају се ови у истоветним квалитетима, како се у речима чују, али то не сме бити разлог, да се они као такви употребљују и у шчитавању. Такође не сме се пазити ни на разне квалитативне варијације, у којима се један исти глас појављује у разним речима. Ово специјално важи за самогласнике, који се појављују у речима са разном акцентуацијом. Ако би се обравала пажња на ове разне акценте, онда би се у извесним случајевима (код оштрог и благог акцента), морало одступити од принципа отегнутог изговора гласова, по нашем мишљењу, главног услова за најлакше и најбрже постигнуће ваљаног успеха у почетном читању и писању. Давањем отегнуто изговорених гласова даје се сваком ученику довољно времена, да може полако прелазити са гласа на гласи избегава се нагађање, муцање и застајкивање, које је неизбежно, ако се гласови кратко изговарају. Поред тога, ако се гласови кратко изговарају, многа деца, не могући једновремено да схвате више гласова у слогу (што је сасвим појмљиво), стекну уверење, да је читање веома тешка ствар и у самом почетку духовно малакшу. Шта може бити природније и лакше, него да деца лагано прелазе са гласа на глас у почетку и да постепено, У току даљег рада, изговор гласова скраћују 2! Наравно, да се овде мора пазити, да не буде предаха међу гласовима, већ да се изговором споје сви гласови. Сви, дакле, гласови (па и сугласници) морају се дати ученицима, још у припреми отегнуто изговорени, при давању општег појма о гласу. Ово, разуме се,