Учитељ
144 Учитељ
себи, измишљавају после сама разне нове дијалекте, који су јасни и разумљиво само њима самима.
Ргеуег, познати дечји психолог, вели, да би периферијски механизам артикулисанога говора био у могућности да функционише код деце још у седмој недељи живота. У првом месецу, први гласови које дете изговара гласно јесу самогласници. Први говор помоћу покрета довољно је изразит и њиме се глуво: нема деца служе исто тако тачно као и друга нормална деца, и у самом почетку никако се не може ни сумњати у њихов недостатак. Тим покретима деца ускоро додају извесне произвољне артикулисане гласове, које она не чују, а који су очигледно ресултат њихових наследних способности за живи језик. И овај говор покрета постаје убрзо мимички, и он замењује живи језик све дотле, док дете најзад не научи артикулисани говор.
Да ли код детета постоји каква већа способност Ba учење. једнога језика, а за неки други језик не Као на пример способност за учење свога народног језика 2 Али, та нарочита способност изгледа да не постоји. Свако нормално дете научити, и то са истом лакоћом, ма који било језик па чак и више језика једновремено, али, само под једним условом: треба довољно и често пута да их чује да се око њега говоре. "
Има много речи које дете разуме и пре него што научи. говорити. Њему нису потребне речи ради задобијања многобројних простих појмова, јер се обично многи појмови утискују у његовој свести сами по себи, у колико оно више стиче појмова и утисака. Ргеуег, тврди, да је ово претходно умно обележавање првих појмова неопходно потребно, да би дете моглотачно схватити смисао првих научених речи. И док још не схвати стварно значење неколико речи, дете већ може да погоди смисао неких речи и то једино по звучности и мењању гласа. Дете више воли нове речи, које су непознате, стране његовоме уху. Али, ако му се те нове и непознате речи изговарају са сувише снажним нагласком, онда оно одмах види у томе смисао неке љутње или увреде. У овом погледу, има доста. простих људи који су слични деци.
Из фонетичких разлога дете воли и диви се многосложеним речима, које су богатије у звучности и имају декламатор--
t Romane: Evolution mental chez P homme — crp. 261.