Учитељ

146 Учитељ

дете у својој свести накупи довољан број оживљавајућих представа, стечених помоћу чула вида, оно одмах осети потребу да их испољи и оствари вештачким цртежима и сликама. И тако постају разни цртежи, које деца толико воле да цртају. Наше је мишљење, да је зачетак цртања старији од примитивног говора, јер цртеж је лакши од речи и у исто време изразитији од сиромашног артикулисаног говора најстаријих људских образаца. Најстарије од свих људских раса су оне, које од цртања праве највећу употребу.

Заиста, деца немају толико уметничке вештине, као што имађаху примитивни људи; али, она радо цртају да би на тај иачин изразила оне замишљене умне слике које их интересују и очарају. Дечји цртежи, као и цртежи примитивних људи, немају никакве уметничке намере. То су обична прецртавања невешта и груба. Ти цртежи имају исту одговарајућу вредност оног јизика, којим деца говоре, јер имају исти карактер. И као што дете једну реч своди на један глас, на какав самогласник тако исто и његов цртеж није ништа друго, него само једна копија његове замишљене умне слике изражене у главним потезима. Дете с тешком муком може да разуме цртеж неког другог лица, а смисао једног цртежа може схватити тек у другој или трећој години. Њега највише интересују слике људи и животиња, а пеизаж му не казује ништа. Деца и дивљаци показују исту уметничку неспособност. Тако, деца обично цртају људе у профилу, па ипак око увек стављају с преда и на средини главе. у

За дете, игре одговарају оној истој потреби којој и цртежи. Али, ипак игре га више задовољавају. Дете уме да се одушева и да створи себи извесне призоре, које буде најживљи интерес. Један леп пример детиње стваралачке маште наводи Perez: једна групица деце, од ксјих најстарије имађаше тринаест година, од једног лонца чорбе која је кључала на ватри, са задовољством је представила себи слику хришћанског пакла. Лонац им бејаше паклени казгн небеске освете, а зелен, лука, репица и шаргарепа представљаху им проклете грешнике. И кад год кључање течности избациваше ове „грешнике“ на површину лонца, онда најстарији између њих, који бејаше извршиллац божанске казне, понова их потапаше виљушком у врели бездан... И све ове дечје игре потичу из њихове духовне