Учитељ
Школски живот 149
правац. Ученик треба да научи како ће разликовати предмете по њиховој правој вредности.
Настава изводи свој задатак наставним градивом. Оно се добија из материјалне и духовне културе. При избору градива одлучује васпитна вредност његова и духовни развитак ученички. Ми се овде нећемо упуштати у то колико наш наставни програм одговара педагошким захтевима. |
Према програму који је прописан, сваки наставник треба_ да изради за своју учионицу план лекција на тај начин, што ће градиво поделити на десет радних месеца. Поред тога за сваки месец требз израђивати план лекција, при чему треба пазити на начело концентрације у настави, које захтева једновремено обраду сроднога градива, јер се тако прикупљају ду“ ховне силе васпитаникове, те у скупу покрећу на енергичан и снажан рад, једно, и друго, на тај начин ствара се јединство личности ученичке без чега не може бити моралне јачине. На пример: кад на часу историје обрађујемо јединицу о Стевану Немањи, онда на часу српског језика читамо чланак о Стевану Немањи, на часу рачуна израчунавамо време од његова рођења, смрти, зидања Студенице итд, на часу цртања цртамо шаре са Студенице, на часу писања пишемо о Немањи итд.
Пошто се градиво правилно распореди, треба га тако обрадити, да оно постане трајна духовна својина ученика.
Ученицима се не може предавати много градива на једанпут, јер они то не би могли ни схватити ни запамтити. Јошу старо доба казао је један педагог: „Ако сипаш нагло воду у суд са тесним грлићем, мало ће ући унутра; сипај полако и по мало, суд ће се напунити.“ Величина градива одређује се према узрасту и схватању ученика.
Предавање новога градива изводи се по психолошком методу, који је у последње време необично упрошћен.
Ново предавање почиње тиме, што се истакне наставни циљ, који треба да мислима васпитаниковим да извесан правац и да код ученика пробуди очекивање. Од велике је вредности за успех ако васпитаник зна шта хоће, ако његово душевно занимање унапред узме на се обележје рада који се разликује од игре, јер има одређен смер. Ако ученик по постављеном циљу већ унапред закључи, да је задатак важан, онда је циљ постигао што треба да постигне.