Учитељ

150 Учитељ

Пошто се истакне циљ предавања прелази се на припрему, којој је задатак да пробуди или изазове у свести васпитакиковој оне представе. које већ постоје у духу његовом, а које су у вези с новим градивом или којих има у новом градегу, и да их разјасни и уреди.

После припреме прелази се на излагање нове садржи“. То може бити или причањем или читањем каквога извора илл градива или развојном наставом. Дуже градиво мора увек бити подељено на одељке, па се обрађује део по део и кад седруги обради понавља с претходним. Има градива где се припремг # излагање за сваки део изводе заједно, где се, дакле, припрема протеже и на излагање нове садржине. Пошто се пређе нова садржина, онда се приступа етичком разматрању или логичкој анализи кад се у градиву налазе моменти о којима треба тако расправљати као што је код историје, религије, појединих чланака из читанке.

Кад се тако сврши са учењем новога прелази се на г0ређење нове садржине са сличном старом ако такве има, или на поређење појединих места у том новом предавању да би се прибрала грађа за појам.

Потом се прелази на извођење појма, поуке, правила, закона.

Најзад, предавање завршује се применом, која се стара за вежбање како би се знање претворило у умење које стоји на расположењу за живот.

Према томе теорија о обради наставног градива у основној школи обухвата ових пет ступњева:

1) Припрему,

2.) Излагање нове садржине,

3.) Поређење, ;

4.) Извођење закона, правила, поуке, и

5.) Примеву.

Дабоме, свако предавање нити је могућно нити је потребво пошто пото, по свима овим ступњевима обрадити; негде је могућно и потребно провести обраду кроз свих пет ступњева, негде само кроз први и други ступањ. Зависи од методске ј=динице. Многи наставници мисле да предавање није добро зко се у њему не изређају свих пет ступњева и зато многи и ве воле ову теорију и избегавају је. Међутим, такав би поступак