Учитељ

Шта може васпитање 191

су његове природне диспозиције. Када би се овде бар један експерименат извео потпором великих или удруженом снагом многих, и то би већ дало објашњења, докле човек отприлике може дотерати. Али је за спекулативну главу исто тако важно, као за пријатеља човечанства жалосно опажање, кад виде, како се велики већином брину само о себи, и не узимају учешћа у важном експерименту васпитања на начин, како би природа учинила један корак ближе к савршенству. ...Можебити да ће васпитање постајати све боље, и да ће свака каснија генерација учинити корак ближе к савршенству човечанства, јер иза едукације се скрива велика тајна човечје природе. Одсада се то да извести. Јер сада се тек почиње право судити и јасно сазнавати, шта је управо потребно за добро васпитање. Уживање је замислити, да ће се људска природа васпитањем све боље развијати, и да се васпитање може довести до облика, који је човечанству најприкладнији. То нам отвара проспекат за будући срећнији род људски (Џђег Радасогк, 5 7.)

Овим је потпуно охарактеризовано мишљење просвећености и рационализма уопште, али оно није право мишљење Канта, Канта, како га познајемо из његових великих „Критика“, и других филозофских дела. „Кант је шта више порицао и могућност, да се може радити на усавршавању других људи“, вели Хефдинг, „али је хтео признати, да се може радити на њихову блаженству. Његова је мисао била, да су најбитније особине човекове његово властито дело, да морају избијати из његова властитога хоћења. У тим се речима садржи истина, да је сва духовна помоћ у подстицању на саморадњу... Мора се, као што је рекао Сокраш извести духовна бабичка помоћ; у унутарњости индивидуе скривене клице морају се изазвати. Овај сократски метод једино је родан и плодан. Он је властити метод љубави“ (2ЕТИК, 237. —238 ). — Може бити да је у Кантовој Педагогији изнесена неограниченост васпитавања приказана као четврти (неименовани) постулат (уз остала три, и у практичној филозофији призната: бог, слобода, бесмртност), да би се учинили уступци времену, и идејама, које су њим владале без поговора. Јер просвећеност је исто тако тражила, да се призна неограниченост васпитања, као што је тражила и признање бога, слободе воље и бесмртности душе.