Учитељ

190 Учитељ

обичаје, нашу веру... настава чини све, и рука наших оцева тиска у наша срца ове прве црте, које нам пример и време

износе пред очи, а које може бити само бог може избрисати.“

— Да Русо није веровао у васпитање, не би ни писао свога Емила, али је значајно, да га он није писао за појединце или за више или мање ограничене кругове. На крају свога предговора он вели: „Свугде, где се људи рађају, може се учинити, што ја предлажем; и начинивши од њих оно, што предлажем, начињено би било и најбоље и за њих саме, и за друге.“ И неверујући дакле у једнаку способност људи он ипак мисли, да се нешто може учинити за све, и да је он то нешто нашао. Русо додаје још, и то не смемо губити из вида: „Ако не испуним ово обећање (епсасетеп«), то онда, нема сумње, грешим, али ако га испуним, погрешиће се, ако се од мене тражи више; јер ја обећавам само оволико.“ Али док је Лајбниц још тражио готово читав век, да васпитањем промени характер Јевропе, Русоови сувременици стављају много краћи рок, и то Сагадеис de la Спапотав, који је први употребио израз национално васпитање (Езза Ф баисаНноп панНопаје, 1763.) неодређено, „мало година“, а министар Луја ХМ, економиста Жак Тирго (1727. до 1781.) само равно — десет година. Песталоција је продужио тај рок на један људски век, дакле на тридесет година. Песталоција је, као и немачки филаптрописти, који су ишли за тим, да у својим заводима остваре васпитне идеале Локове и Русоове, чврсто веровао, да где год видимо запуштеност, закршљаност, изопоченост, телесну и духовну, да им је узрок оскудност, или погрешно васпитање или недостатак васпитања и наставе или заштите уопште. — Ни Хербарт није одступао од тих мисли, као што ћемо убрзо видети,

Није било мишљене Каншово (1724.—1804.) него његова доба, када је рекао: „Човек може постати човек само васпитањем. Он је само, што васпитање од њега начини. Приметити треба, да: се човек само људима васпитава, људима, који су исто тако васпитани. Стога и чини недостатак у дисциплини и у науци у појединих људи, да су ови опет и рђави васпитачи својих васпитаника. Када би се какво више биће примило нашега васпитања, тада би се тек могло видети, шта може биги од човека. Али како васпитање. делом човека нечему учи, делом _ понешто и само у њему развија, то се не може знати, колике.