Учитељ

Шта може васпитање 188

тов, Хопсов, Спинозин, Лајбницов) –—- који су сви с разних п0– лазишта и с различитим образложењем, а у сагласности с научним открићима, стали уз механичко схватање природе, нарочито у васпитању. И Ратке, и Коменски тражећи васпитање, а поглавито наставу, „према природи“ показују тај утицај, али крајње је консеквенције извео из механичкога схватања природе на васпитање Хелвеције (1715.—1771.). За њега је васпитање скуп свега, што на људе утиче, стога много полаже на стање јавних одношаја, и на законодавство, које оне одређује. Погрешво се позивајући и на Лока тврди, да су сви људи једнако обдарени, и како према томе за васпитање нема сметње у неједнакој обдарености, то васпитању ништа није немогућно, оно научи и медведа играти. Он вели у трећем ПОз5сошт5-у своје књиге Пе | Езргћ (о духу), да је сасвим у моћи људи, који се не разликују ни по перцепцији, ни по репродукцији или рефлексији, да постигну највиши степен духовне образованости, и да овај лепи резултат остаје осујећен једино спољашњим приликама. Ако је васпитање активно, то васпитаник мора постати, што оно хоће да начини од њега. Неједнакост духова је последица познатога узрока, а тај је узрок разлика у васпитању. Када се Русо томе противио, Хелвеције је рекао, да је и Русо само мајсторско дело случаја. — Хелвецијев је по– следник познати методичар Жозеф Жакотшо (1710.—1840.), који својим „универсалним методом“ подсећа на Раткеа. Сви људи „имају једнаку интелигенцију, т. ј основа је свим људима исти дух, само је његова радња различита. Сви ми имамо потребну интелигенцију, али нам понекад недостоја воља. Ученик нека не рече: ја не знам, него нека призна: био сам лен, и тако ћемо се спожити. С тим је у свези и његов наставни принцип: „Све је у свему“ — ко једну ствар разуме, разумеће и све остале. А тај се принцип може објаснити и његовом много– страношћу, јер је он веома много разумевао и врло различите _ позиве вршио (био је и официр, и адвокат, и професор мате-

матике, и професор литературе и друго).

Али и обе, разуме се не и једине претече: францускереволуције, Волшер (1694.—1778.) и Русо (1712.—1778.) имају високо мишљење о значењу и могућности васпитања. Волтер вели у Заири: „ја видим и сувише добро, старање, које се предузима од нашега детињства, ствара наша чуства, наше