Учитељ
'194 Учитељ
имамо сличан случај у нашим данима — Јапан. Пруска и Јапан су два велика историјска примера, који нам показују, шта може васпитање, — васпитање намерно, с планом према једноме циљу, који се нетренимице држи пред очима. Неће бити потребно нарочито истаћи, да ми овом приликом не водимо рачуна о циљу него само о васпитном раду према једном циљу, ком било дакле, о могућносги и о моћи васпитања, не само на појединце него преко ових и изнад ових и на читаве, велике социјалне заједнице. За мање скупове имамо примере у мамелуцима и јаничарима, који су били чак и разних народности и религија, и у језуитима, који су били бар разних народности, па је ипак од свих њих васпитање учинило, што је хтело да учини. ~ -
Реакција на веровање у доба просвећености, пошиомогнута и
великим људима 18. века — Романшика и њезино истицање
ирационалнога, индивидуалног и личног прошиви се п вери у
свемоћ васпштпања — Гетеова реч — Шопенхауер пдориче васпшитну моћ — Његови савезници.
Ana упоредо с оним великим примерима, који су тада били управо у припремању, јављају се други и друкчији погледи на васпитање и на његову моћ, који се у основи разликују од свега, што је проповедало доба просвећености; јављају се покрети, који осионо раскидају с рационализмом и разбијају снове о једнакости свих људи и свих народа: о једном заједничком идеалу за све њих и о могућности, да за све њих подједнако буде и остварен. И романтика је на претпрошлој размени векова заснована баш на свему оном, што је рационализам занемарио, — она истиче ирационалну страну нашега душевног живота, чуство, нагоне, фантазију, она истиче индивидуалну разноликост у појединаца и у народа. Пропада идеал просвећенога деспотивма, пропадају природна религија и природно право, и свугде се истиче вредност и значење индивидуалнога и личног. У вези је с тим и стварање нових, националних држава, обзир на мале народе и на њихове особености, То је дакле доба, у ком је ускрсла и наша држава, и у коме су српске народне песме у тријумфу прошле кроза све велике књижевности.
Наместо једноставнога и простог јавља се обиље и мвогострукост, а с овим и сметње и тешкоће, које рационализам