Учитељ

| |

Шта може васпитање | 195

•

није видео или их је бар занемаривао и губио из вида; наместо вере у свемоћ разума и науке, јавља се сумња у неограниченост сазнања и истиче значење чуства и фантазије у животу појединаца и нароца; на место уверења, да све треба учити и да се све да научити, јавља се култ генија: уметник не постаје него се рађа; на место оптимизма и покрај свега уживања у чуственом животу, и можебити стога и упоредо с овим, јавља се песимизам,

Велики су људи претече свих великих покрета, јер они много виде, много обухватају и не дају се везати једним правцем, па тако су и нови људи могли надовезати на много што шта од великих својих претходника и из века просвећености, из 18. века, од Русоа, од Канта, од Гетеа. Русо је истакао значење чуства у духовном животу као нико пре њега. Кант је указао на потребу личнога рада у моралном животу и на немогућност непосреднога усавршавања других. Гете (1749—1832.) је својим широким погледом обухватио обиље појава и у природном и у културном свету, као можебити ниједан човек ни пре ни после њега, Али с безграничношћу појава Гете је осећао

и нашу ограниченост:;

Како је онога дана, који те је поклонио свету, Стајало сунце поздрављајући планете,

_Тако си се ти одмах, све даље развијао По истом закону, по ком си и ступио на свет.

Такав мораш ти бити, од себе не можеш умаћи, Тако рекоше већ сибиле, тако пророци,

И нити икоје време нити икаква сила може разбити Створени облик, који се живећи развија.

Последњу, најопштију и најоштрију консеквенцију из чињеница, да смо ми везани за извесне особине, који се не можемо ослободити, извео је Шопенхауер (1188.—1860.). Характер човеков је константан: он остаје исти, кроз читав живот. Под променљивим плаштом својих година, својих прилика, штавише и својих знања и мишљења, остаје човек, као рак у својој љусци, идентични и свој властити човек, сасвим непроменљив и увек исти. Човек се не мења никада: како је радио у једном случају тако ће, ако су потпуно исте прилике (у које спада и тачно познавање тих прилика), увек опет радити. — Индивидуални

| ои

•