Учитељ

Основи за израду наставног плана и програма 213

То би била машеријална страна његова. У формалном погледу садржина наставе, знање које се добија наставом, треба да је заогрнуто топлином осећања и да је везано с неком пријатношћу како би било покретљиво да пређе у вољу. То осећање ако је прешло у трајно стање назива се интересовање или интерес. Интереси везују знање и вољу, из њих се развија покрет воље и зато су они специјални циљ васпитне наставе.

Jom: je Pyco pekao „Il interet prćsent, voila la grand mobile le sent адш тепе зштепе et Јојп“ (интерес је велики покретач једини. који води поуздано, сигурно, и далеко).

На томе принципу је Херберт засновао своју педагогику.

Народна школа има да то све нивелише бар кроз оне генерација које настају иза нас; она има да формира нову народну душу и да васпитањем омладине у духу ћационалном, слободном, демократском створи јединство осећања и јединство мишљења у целокупном народу од Соче до Вардара.

Из психологије знамо да воља има ова два најглавнија глемента: убеђење и поступање. Убеђење које не пређе у вољу мртво је. Стога се у дидактици каже: знање, које вије прешло у вољу није никакво знање, то је гомила еспапа, која лежи у магациву без употребе, или то је мртво слово на хартији. Поступање је последњи акт воље, који даје обележје животу.

Да би убеђење могло да пређе у вољу треба дакле, као што смо напред рекли да је заогрнуто топлином осећања, извесном пријатношћу, а осећања се развијају интересовањем.

Само таква знања која су кадра да изазову што јача и "што много стручнија интересовања имају вредности за васпитање и педагогика само о таквим знањима води рачуна.

Ну да би знање или убеђење које се наставом даје, било приступачно духу. детињем, и да би могло прећи у вољу треба да одговара психолошким захтевима: ступњима дечјег духовног развитка. А ово су ти ступњи:

Зна се: да код деце од 1—3 год. влада духовна радња рецепције, од 6—10 фаншазија или машта, од 10—11 механично памћење од 11—12 расуђивање, генерализација појмова.

Кад знамо ову скалу дечјег духовног развитка, и радње, које се јављају у ком периоду, треба да се упитамо: смемо ли при грађењу наставног програма превиђати све то и давати