Учитељ

214 Учитељ

деци оно градиво, које није за њих и она знања, која не одговарају доби њиховог развитка.

Као год што су одређени по науци тачно ступњи духовног развитка тако су исто испитани и ступњи моралног развишка дечјег. Тако се зна: деца док су сасвим мала код њих преовлађује зависност и приврженост родитељима; доцније се јавља код њих пошчињавање неком аушоритету с убеђењем, а у старијим годинама наступа мала зрелост и самоуправно опредељивање.

_ Науком је утврђено: да се индивидуални и колективни развитак подударају. Човечанство је прошло у свом културном развитку кроза све мене и у духовном и моралном развитку кроз које пролази појединац — свака индивидуа. |

Према Томе и настава треба да се тако подешава да васпитаник улази у ове компликоване односе садашњости у културном погледу, поступно а у моралном погледу да до-

бије поступно ону слободу која одговара његовом моралном,

развитку.

Полазећи са овога гледишта: да се индивидуални и колективни развитак поклапају ви ћете видети из једнога примера колика беспринципијелност влада у данашњим нашим програмима, кад узмете за пример само програм рецимо из хришћанске религије. Уместо да та настава тече редом како нам генетички културно историски развитак захтева, настава ова иде баш обрнутим редом. Тако данас она отпочиње најтежим стварима за децу: катихизисом и оним стварима где су заступљени појмови па се после прелази на легендарно доба код Израиљаца, биографије живот Исуса Христа и тд. По.

овим дидактичким принципима настава би требала да буде: заступљена у нижим разредима добом фантазије човечанства.

и патријархалне епохе у Ивраиљаца а у старијим разредима. Христовим животом и његовом науком и т. д.

Са тога истог гледишта би се из историје у нижим разредима основне школе полазило од народних и уметничких.

бајака и историских скаски, па би се у старијим прелазило на.

биографије личности које су стварале нашу државу и напо-

"слетку завршавале са културним стањем и увођењем у са“.

дашњицу, а не овако како се данас ради.