Учитељ

Експериментална Психологија као природна наука 227.

верзалног психичког проблема душе, оставити Психологији бу„дућности. 6. Да ли Експериментална Психологија може увек да ради експериментом у физичком смислуг Одговарамо кратко: не може и не мора, па при свем том Експерим. Психологија не губи од свог научног карактера, од своје атрибуције. Сувише сложене појаве разрешавају се на искуству, на анализи чињеница из душевног живота, са анализом која се оснива на резултатима рада психичких елемената и простије комбинованих процеса који су раније утврђени експерименталним путем. За овакве компликоване психичке процесе употребљавају се и анкете, које су већ извесни употребили, нпр. познати проф. Психологије на Универзитету у Гисену (Немачка) (гооз са својим учеником Воескот у претраживању суштине сажаљења упутили су нарочита питања високо просвећеним родитељима да даду одговора на постављена питања о испољавању сажаљења KOJ потпуно мале деце; тако исто нешто слично о другим питањима урадио је психолог Мапзгетђето у Америци, упућујући врло многим индустријским предузећима (200) по питању о #8бору посла по способности.

У анкетама одговори на постављена питања сређују сем статистички, по садржини класифицирају, и тако се нумеричким путем долази до сазнавања суштине извесних психичких процеса. Пе.

7. По неки лаик хоће у дисквалифицирању Психологије као науке да се позове и на факат, што зналац исте није у стању да зна шта извесно лице мисли и осећа у даном моменту, што Психологија нема могућности да даде упутство у овом правцу, већ се ограничава једино на описе психичких процеса и постављању сумњиве психичке законитости, које, мисле скептичари, никоме не користе а међутим гњече мозгове онима који су принуђени да уче такву „привидну“ науку. Ван дискусије је и не заслужује пажњу овај приговор, али смо га ипак споменули. Из досадашњега расправљања може се лако увидети да Психологија не тежи за таквом „мудрошћу“, Такво „знање“ које они ишчекују од Психологије може се добити само унеколико великим искуством (дружењем и читањем признатих белетристичних дела) које ће омогућити разумевање људских каракшера, али ипак ни такав, разуме

4%