Учитељ
226 Учитељ
се наука не дисквалифицира за тачност и истинитост испитивања. До душе, представници Метафизике покушавају да пронађу последњи момент који чини свет појава, да пређу с оне стране „појаве“, а преставници Теорије Сазнања стављају због свега овога сву науку у пигање.. Али се овај стерилни рад метафизичара мало тиче радника на науци, јер научници раде непрестано и иду напред у корист културе и цивилизације, па ма се све њихово испитивање тицало само „појаве“, „авеги“, премда се ти исти гносеолози користе похлепно научним системима тих „авети“ у свом филозофском раду и у чулности њихова живота. Уосталом, по логици ствари ниједној се науци · унапред не одређују границе у. изналажењу научних истина, ако се неће да падне у погрешку, па према томе ни Психо-
логији не може се унапред ударати међа, и то још на почетку
стварања... Такав поступак изазива нам у свести оно што су професори Експерим. Физике на немачким универзитетима пре 60 година тврдили својим слушаоцима са ретким самопоуздањем и професорском екстазом да се никад неће у будућности пронаћи каква справа, машина, која ће моћи да лети, а већ после тридесет и неколико година пронађени су авиони, ценелини.... и тиме демантована професорска „пророчка“ предавања на потпуно конкретан начин... Ако дакле Ото ап зећ у Психологији остаје неиспитано, али то исто тако остаје неиспитано и у другим наукама, нпр. природним, јер ни оне, као што смо већ рекли, не знају еп еНе шта стоји иза Егзсћејпипа, то "остаје вечита загонетка, али зато опет не треба зауставити сав племенити рад на Експерим. Психологији и — унапред се закључавати. Јер, на пример фигичар не зна суштину електришипета и није у стању да да тачну одредбу, па ипак испитује егзистенцију његових појава на корист целог човечанства, бави се истраживањем његове суштине и са толиким знањем о суштини користи богато целом човечанству. У испитивању појечдиначнога доћи ће се и до схватања општега, универзалнога, у испитивању појединих психичких процеса све се више хипостазира универзално, опште — душа, главни проблем Пеихо"_логије. Тако исто чини и физичар који сасвим методички иде у свом раду, на којега се мора психолог угледати, те сеу прво време задовољавати појединачним, а опште, суштину уни-