Учитељ

180 | Учитељ

друго, култура и то култура, коју најопштијим именом можемо назвати социјалном средином и која махом несвесно на њега утиче, и култура, која се као свестан и намеран рад. на њему врши, и коју називамо васпитањем, (разуме се, да је и ово само једна апстракција, јер и васпитање није ништа друго до утицање једне социјалне средине, — с том разликом, што се овде истиче свесно утицање).

Укратко дакле можемо разликовати четири фактора: наслеђе, природну средину, социјалну средину, васпштање. Ако и признамо сва четири фактора, остаје отворено питање, у којој. размери утичу они на развој човеков, и да ли није удео једнога или и више њих толико незнатан, да се не мора ни узимати озбиљно у рачун. А пошто нас у овом случају занима нарочито васпитање, то наше питање треба да гласи: што може васпитање према осталим факторима, шта можемо ми својим свесним, својим намерним утицајима учинити од других, и то не само од других него и сами од себе» Да ли је истинита Хердерова реч, да је човек све, што је, васпитањем, или штавише да све, што од њега постаје, ЛЕГ васпитањем, све до краја његова живота 2

Сшварање појмова, науке, и вера у васпшшање (Сократ и

Платон) — Васпитање као практичан рад, навикавање

(Аристотел) — За хришћанство има и наслеђена гла ш

задобивена зла — Средњи век је одређен Старим и Новим даветом.

•Настава је заправо почела, када је настало стварање појмова, или, што је једно и исто, када је настало стварање науке, а тај моменат везујемо ми у нашој културно-научној сфери за има Сократово и Платоново. Ми се дабогме не можемо упуштати у питање, колико су они имали претходника и припремника у Грчкој ила и ван Грчке, — за нас је важно, да је тај. _ моменат био у најужој вези с васпитањем и с вером у моћ васпитања. За Сократа (410.—399.), као и за Платона (427.—341.), не дају се учити само науке него и врлине, учењем можемо | ми постати не само учевни него и врли. Ми чинимо зло само зато, што не знамо добро, порок је само заблуда, само незнање. „Нико није од своје воље зао, а свако је против своје воље незналица,“ вели Плашон, Верујући у моћ васпитања („Ништа.